организационо понашање

Објашњавамо шта је организационо понашање, његове различите приступе, циљеве, значај и друге карактеристике.

Динамика организације може утицати на људско понашање.

Шта је организационо понашање?

Под организационим понашањем подразумевамо а дисциплина који проучава могући утицај појединаца, групе И структуре у оквиру операције а посао или организација, у циљу пројектовања стратегије побољшање од ефективност у оквиру ове последње.

Односно, ради се о проучавању и истраживања примењене, које се фокусирају на унутрашње функционисање организација, на основу различитих нивоа анализе, као што су:

Организационо понашање полази од идеје да се људско понашање она је, у извесној мери, предвидљива и да динамика која се покреће унутар организације може да утиче на њу позитивно или негативно.

Да би то урадио, користи алате из других оближњих дисциплина, као нпр управљање, тхе психологије, тхе социологија, тхе комуникационе науке па чак и на антропологија.

Карактеристике организационог понашања

Организационо понашање карактерише:

  • Конституисати а методом трансдисциплинарно од анализа организација, која настоји да оптимизује тип одговора истих на дати стимуланс.
  • Њиме се рукује на одређеном нивоу решења проблеме (објективно, уочљиво и квантитативно понашање), а такође и на апстрактном нивоу ( вредности, предиспозиције, културни водичи који воде наше спровести).
  • Предлаже систематско, структурално проучавање људског понашања, засновано на сложеној динамици стимулуса и понашања.
  • Има за циљ да опише, разуме и предвиди динамику понашања унутар дате организације.

Значај организационог понашања

Капацитет предвиђања који олакшава организационо понашање може бити веома користан када се оцењује учинак организације, пошто узима у обзир људски фактор који је иначе тешко измерити.

У том смислу, то је другачији, комплетан и динамичан административни студијски алат, који се може применити и на пословни свет и на свет политика.

Приступи организационом понашању

Организационо понашање представља различите приступе, у зависности од елемената који се проучавају унутар организације:

  • Фокус на људски ресурси. Фокусиран на динамику регрутовање, неангажованост, мотивација, ротације И комуникација особља компаније.
  • Контингентни приступ. Фокусиран на могуће услове околине (непредвиђене ситуације) који могу настати у организацији, како би се на основу тога успоставиле најприкладније административне радње за сваки случај.
  • Приступ оријентисан на резултате. Фокусирани на постизање циљевима, а самим тим и привилеговање Пројекти и горе наведени резултати временске прилике уложено, како би се редизајнирала динамика неопходна за интерну рационализацију организације.
  • Фокус на система. Фокусиран на скуп структура и динамике који чине организацију, да примени општу теорију система на њену оптимизацију и рано решавање проблема.

Циљеви организационог понашања

Ова врста анализе тежи циљевима као што су побољшање квалитета и продуктивности, побољшање услуге. Такође може имати за циљ припрему особља за одлучивати ниског нивоа, који су очигледно пожељни циљеви у свакој компанији и који утичу на њену ефикасност.

Истовремено, омогућава постизање других врста циљева, као што је прилагођавање организације захтевима глобализација и евентуално разноликости културних и етничких њених радника.

Такође може циљати на решавање проблема етички интерно, или чак стимуланс за иновација и промене, што је све од суштинског значаја у временима велике пословне потражње, какве најављује 21. век.

!-- GDPR -->