Објашњавамо шта је периодни систем и каква је његова историја. Такође, како је организован и које су различите групе које садржи.
Шта је периодни систем?
Периодични систем елемената је запис свих хемијски елементи познат по човечанство. Елементи су распоређени у облику табеле према својим атомски број (Број протона), његову електронску конфигурацију и хемијска својства.
У овој табели елементи су организовани у редове и колоне који показују одређену периодичност: елементи који припадају истој колони имају слична својства. У принципу, цео материја познато из универзум Састоји се од различитих комбинација 118 елемената, забележених у Периодном систему.
Симболи, који се називају хемијски симболи, успостављени су да представљају сваки елемент у периодном систему, који се такође идентификују према њиховом агрегационих стања (чврст, течност или гасни) до а температура 0 ° Ц и а Притисак од 1атм.
Периодични систем је основни алат за хемија, тхе биологија и други природне науке, који се ажурира током година, како сазнајемо више о својства материје и односи између елемената.
Историја периодног система
Прву верзију периодног система објавио је 1869. године руски професор хемије Дмитриј Мендељејев и садржала је 63 од 118 елемената који су данас познати у природа а организован је на основу својих хемијских својстава. С друге стране, немачки професор хемије Јулиус Лотхар Меиер објавио је проширену верзију, али засновану на физичким својствима атоми. Оба научника су организовала елементе у редове, очекујући да ће оставити празна места где су интуитирали да ће бити елемената који тек треба да буду откривени.
Године 1871. Мендељејев је објавио другу верзију периодног система који је груписао елементе према њиховим заједничким својствима у колоне нумерисане од И до ВИИИ према стању оксидације елемента.
Коначно, 1923. године амерички хемичар Хораце Гровес Деминг објавио је периодичну табелу са 18 идентификованих колона која представља верзију која се тренутно користи.
Како је организован периодни систем?
Тренутни периодни систем је структуриран у седам (хоризонталних) редова са именом периоди а у 18 (вертикалних) колона зв групе или породице. Хемијски елементи су распоређени по растућем редоследу њихових атомских бројева, односно, атомски број расте с лева на десно у периоду и одозго према доле у групи.
Осамнаест познатих група су:
- Група 1 (ИА). Тхе метали алкални: литијум (Ли), натријум (На), калијум (К), рубидијум (Рб), цезијум (Цс), францијум (Фр). Такође у овој групи је водоник (Х), који је гас.
- Група 2 (ИИА). Земноалкални метали: берилијум (Бе), магнезијум (Мг), калцијум (Ца), стронцијум (Ср), баријум (Ба), радијум (Ра).
- Група 3 (ИИИБ). Породица скандија (Сц), која укључује итријум (И) и ретке земље: лантан (Ла), церијум (Це), празеодимијум (Пр), неодимијум (Нд), прометијум (Пм), самаријум (См), европијум (Еу ), гадолинијум (Гд), тербијум (Тб), диспрозијум (Ди), холмијум (Хо), ербијум (Ер), тулијум (Тм), итербијум (Ит), лутецијум (Лу). Укључени су и актиниди: актинијум (Ац), торијум (Тх), протактинијум (Па), уранијум (У), нептунијум (Нп), плутонијум (Пу), америцијум (Ам), куријум (Цм), беркелијум (Бк ), калифорнијум (Цф), еинстеинијум (Ес), фермијум (Фм), менделевијум (Мд), нобелијум (Но) и лоренцијум (Лр).
- Група 4 (ИВБ). Породица титанијума (Ти), која укључује цирконијум (Зр), хафнијум (Хф) и рутерфордијум (Рф), последњи синтетички и радиоактиван.
- Група 5 (ВБ). Породица ванадијума (В): ниобијум (Нб), тантал (Та) и дубнијум (Дб), последњи је синтетички.
- Група 6 (ВИБ). Породица хрома (Цр): молибден (Мб), волфрам (В) и сеаборгијум (Сг), последњи је синтетички.
- Група 7 (ВИБ). Породица мангана (Мн): ренијум (Ре), технецијум (Тц) и бохрио (Бх), последња два су синтетичка.
- Група 8 (ВИИИБ). Породица гвожђа (Фе): рутенијум (Ру), осмијум (Ос) и хасијум (Хс), последњи синтетички.
- Група 9 (ВИИИБ). Породица кобалта (Цо): родијум (Рх), иридијум (Ир) и синтетички меитнеиро (Мт).
- Група 10 (ВИИИБ). Породица од никла (Ни): паладијум (Пд), платина (Пт) и синтетички дармштатијум (Дс).
- Група 11 (ИБ). Породица од бакар (Цу): сребро (Аг), злато (Ау) и синтетички рендгенијум (Рг).
- Група 12 (ИИБ). Породица цинка (Зн): кадмијум (Цд), жива (Хг) и синтетички коперницијум (Цн).
- Група 13 (ИИИА). Земље: бор (Бр), алуминијум (Ал), галијум (Га), индијум (Ин), талијум (Тл) и синтетички нихонијум (Нх).
- Група 14 (ПДВ). Карбониди: угљеник (Ц), силицијум (Си), германијум (Ге), калај (Сн), довести (Пб) и синтетички флеворио (Фл).
- Група 15 (ВА). Азоти: азот (Н), фосфор (П), арсен (Ас), антимон (Сб), бизмут (Би) и синтетички мосцовио (Мц).
- Група 16 (ВИА). Халкогени или амфигени: кисеоник (О), сумпор (С), селен (Се), телур (Те), полонијум (По) и синтетички ливерморио (Лв).
- Група 17 (ВИИА). Халогени: флуор (Ф), хлор (Цл), бром (Бр), јод (И), астат (Ат) и синтетички тенес (Тс).
- Група 18 (ВИИИА). Тхе племените гасовеХелијум (Хе), неон (Не), аргон (Ар), криптон (Кр), ксенон (Ксе), радон (Рн) и синтетички оганесон (Ог).