• Шта је протон?
• Откриће протона
• Особине и карактеристике протона
• Нуклеони
• Атомски број

Објашњавамо шта су протони, како су откривени, њихова својства и карактеристике. Такође, шта су нуклеони.

Протони се налазе у језгру атома.

Шта је протон?

Протон је врстасубатомска честица, односно једна од минималних честица које чине атом. Припада породици фермиона и обдарен јенаелектрисање позитивна.

Свематерија је израђен одатоми, а оне су заузврат у суштини састављене од три врсте честица обдарених различитим електричним набојем: електрона (негативно наелектрисање), тхенеутрони (неутрално наелектрисање) и протони (позитивно наелектрисање).

Дуго се сматрало да је протон основна врста честице, односно да се не може поделити. Међутим, данас постоје чврсти докази да се састоји од кваркови.

У сваком случају, протон је стабилна субатомска честица. За разлику од електрона, који кружи око језгра атома, протони су садржани у атомском језгру заједно са неутронима, доприносећи већини атомске масе.

Откриће протона

Ернест Рутхерфорд је открио протон експериментишући са азотом.

Протоне је 1918. године открио Ернест Рутхерфорд (1871-1937), британски хемичар и физичар. Усред експеримената са гасни азота, Радерфорд је приметио да су његови инструменти детектовали присуство језгара водоника испаљивањем алфа честица на гас.

Закључио је да ова језгра морају бити основне честице материје, а да тада није знао да, управо, језгро атома водоника садржи једну честицу: протон. Стога је одлучено да се водоник обезбеди са атомски број 1.

Међутим, познато је из претходних научних искустава која су довела до овог открића. На пример, немачки физичар Јуџин Голдштајн (1850-1930) је 1886. пронашао позитивне јоне унутар атома, кроз експерименте са катодним зрацима.

Осим тога, Британац Ј. Ј. Тхомпсон (1856-1940) је већ открио електроне и њихово негативно наелектрисање, односно било је неопходно да у атому постоји нека друга врста честица супротног наелектрисања.

Особине и карактеристике протона

Сваки протон се састоји од два "горе" кварка и једног "доле" кварка.

Протони су стабилне композитне честице, много масивније од електрона (1836 пута) и обдарене позитивним елементарним наелектрисањем од 1 (1,6 к 10-19 Ц). Састоје се од три елементарне честице или кваркови: два "горе"(Изнад) и један"доле“ (испод). Њихово време полураспада је дуже од 1035 година, од чега су подложни распадању.

Протони имају, као и друге субатомске честице, сопствени спин, односно унутрашњи и непроменљиви угаони момент, који је у овом случају ½. Ово својство је посебно корисно за нуклеарну магнетну резонанцу и друге модерне технолошке примене.

Нуклеони

Пошто се нормално налазе у атомском језгру, протони и неутрони су познати као „нуклеони“. Електрони, с друге стране, круже око њих на мање или више расути начин.

Нуклеони су међусобно повезани јаким нуклеарним силама, које само у посебно великим атомима (као што је уранијум) могу попустити другим силама, као нпр. електромагнетне.

Нуклеони чине највећи проценат маса било ког атома и стога одредити разлику између а хемијски елемент и други: на пример, атом водоника има само један протон у свом језгру, док атом хелијума има два протона и један или два неутрона, у зависности од специфичног изотопа.

Атомски број

У периодичној табели се може посматрати атомски број сваког елемента.

Тхе атомски број (З) означава колико протона има врста атома у свом језгру. Сваки хемијски елемент има другачији атомски број, иако је његово хемијско понашање прилично одређено бројем електрона којиорбита око свог језгра (што је за неутрални атом једнако броју протона).

Тако, на пример, хлор (Цл) има 17 протона у свом језгру, тако да му је атомски број 17. Овај број никада не варира, чак ни између изотопа (верзија) истог атома, пошто се разликују између да само по броју неутрона у његовом језгру.