Објашњавамо шта је атомски број и његов однос са атомском масом. Такође, атомски број сваког хемијског елемента.
Шта је атомски број?
Оба у физички као у хемија, атомски број је укупан број протона који чине атомско језгро а хемијски елемент одлучан.
Обично се означава словом З (од немачке речи захл, „Број“) и ставља се као индекс лево од хемијског симбола дотичног елемента, одмах испод масеног броја А (броја нуклеона у језгру, односно збира броја протона и броја неутрона). На пример:
2311На (елемент: натријум, атомски број: 11, и масени број: 23).
Све атоми састављене су од субатомске честице: неки су део његовог језгра (протона И неутрони) и други се врте око тога (електрона). Протони су позитивно наелектрисани, неутрони су неутрално наелектрисани, а електрони негативно наелектрисани (електрони).
Пошто су атоми у природи електрично неутрални, број позитивних и негативних честица је исти, па ако атом има З = 11, око себе ће имати једанаест протона и једанаест електрона.
Поред тога, атомски број омогућава организовање познатих елемената у Периодни систем, они иду од најмањег до највећег броја протона у језгру док пролазите кроз редове и колоне табеле. На пример, водоник (Х) има само један протон (З = 1), док оганесон (Ог) има сто осамнаест (З = 118). Тако можете разликовати лаке елементе од тешких.
Примери атомског броја
Ово су атомски бројеви комплетног периодног система:
| Водоник (Х): З = 1 | Хелијум (Хе): З = 2 |
| литијум (Ли): З = 3 | Берилијум (Бе): З = 4 |
| Бор (Б): З = 5 | Угљеник (Ц): З = 6 |
| Азот (Н): З = 7 | Кисеоник (О): З = 8 |
| Флуор (Ф): З = 9 | Неон (Не): З = 10 |
| Натријум (На): З = 11 | Магнезијум (Мг): З = 12 |
| Алуминијум (Ал): З = 13 | Силицијум (Си): З = 14 |
| Фосфор (П): З = 15 | Сумпор (С): З = 16 |
| Хлор (Цл): З = 17 | Аргон (Ар): З = 18 |
| Калијум (К): З = 19 | Калцијум (Ца): З = 20 |
| Скандијум (Сц): З = 21 | Титанијум (Ти): З = 22 |
| Ванадијум (В): З = 23 | Хром (Цр): З = 24 |
| Манган (Мн): З = 25 | Гвожђе (Фе): З = 26 |
| Кобалт (Цо): З = 27 | Никл (Ни): З = 28 |
| Бакар (Цу): З = 29 | Цинк (Зн): З = 30 |
| Галијум (Га): З = 31 | Германијум (Ге): З = 32 |
| Арсен (Ас): З = 33 | Селен (Се): З = 34 |
| Бром (Бр): З = 35 | Криптон (Кр): З = 36 |
| Рубидијум (Рб): З = 37 | Стронцијум (Ср): З = 38 |
| Итријум (И): З = 39 | Цирконијум (Зр): З = 40 |
| Ниобијум (Ни): З = 41 | Молибден (Мб): З = 42 |
| Технецијум (Тц): З = 43 | Рутенијум (Ру): З = 44 |
| Родијум (Рх): З = 45 | Паладијум (Пд): З = 46 |
| Сребро (Аг): З = 47 | Кадмијум (Цд): З = 48 |
| Индијски (Ин): З = 49 | Калај (Сн): З = 50 |
| Антимон (Сб): З = 51 | Телур (Те): З = 52 |
| Јод (И): З = 53 | Ксенон (Ксе): З = 54 |
| Цезијум (Цс): З = 55 | Баријум (Ба): З = 56 |
| Лантан (Ла): З = 57 | Церијум (Це): З = 58 |
| Празеодим (Пр): З = 59 | Неодим (Нд): З = 60 |
| Прометиан (Пр): З = 61 | Самаријум (См): З = 62 |
| Еуропијум (Еу): З = 63 | Гадолинијум (Гд): З = 64 |
| Тербијум (Тб): З = 65 | Диспрозијум (Ди): З = 66 |
| Холмијум (Хо): З = 67 | Ербијум (Ер): З = 68 |
| Тулиј (Тм): З = 69 | Итербијум (Иб): З = 70 |
| Лутецијум (Лу): З = 71 | Хафнијум (Хф): З = 72 |
| Тантал (Та): З = 73 | Волфрам (В): З = 74 |
| Ренијум (Ре): З = 75 | Осмијум (Ос): З = 76 |
| Иридијум (Ир): З = 77 | Платина (Пт): З = 78 |
| Злато (Ау): З = 79 | Меркур (Хг): З = 80 |
| Талијум (Тл): З = 81 | Олово (Пб): З = 82 |
| Бизмут (Би): З = 83 | Полонијум (По): З = 84 |
| Астат (Ат): З = 85 | Радон (Рн): З = 86 |
| Францијум (Фр): З = 87 | Радијус (Ра): З = 88 |
| Актинијум (Ац): З = 89 | Торијум (Тх): З = 90 |
| Проактинијум (Па): З = 91 | Уранијум (У): З = 92 |
| Нептунијум (Нп): З = 93 | Плутонијум (Пу): З = 94 |
| Америциијум (Ам): З = 95 | Куријум (Цм): З = 96 |
| Беркелијум (Бк): З = 97 | Калифорниј (Цф): З = 98 |
| Ајнштајнијум (Ес): З = 99 | Фермијум (Фм): З = 100 |
| Менделевијум (Мд): З = 101 | Нобелијум (Не): З = 102 |
| Лауренцио (Лр): З = 103 | Ратерфордијум (Рф): З = 104 |
| Дубнијум (Дб): З = 105 | Сеаборгио (Сг): З = 106 |
| Бохрио (Бх): З = 107 | Хасио (Хс): З = 108 |
| Меитнеријум (Мт): З = 109 | Дармстатио (Дс): З = 110 |
| Рендгенијум (Рг): З = 111 | Коперникијум (Цн): З = 112 |
| Нихомијум (Нх): З = 113 | Флеровио (Фл): З = 114 |
| Мосцовио (Мц): З = 115 | Ливерморио (Лв): З = 116 |
| Тенесе (Тс): З = 117 | Оганесон (Ог): З = 118 |
Масени број и атомска маса
Периодични систем наводи атомску масу најстабилнијег изотопа.Масени број је збир протона и неутрона. Означава се словом А (из немачког Атомгевицхт) као суперскрипт лево од хемијског симбола (на пример: 23На).
Масени број је обично приближно двоструко већи од атомског броја пошто неутрони обезбеђују стабилност атомском језгру, чиме се превазилази природно одбијање између позитивно наелектрисаних протона. За разлику од атомског броја, масени број варира у сваком изотопу.
Масени број се може израчунати према формули:
Масени број (А) = атомски број (З) + број неутрона (Н).
Масени број не треба мешати са атомском масом. Атомска маса се мери у јединицама ЦУ (јединица атомске масе) или Да (далтон). Ова јединица се израчунава из атома угљеника и сваки у.м.а је једна дванаестина његовог маса. Периодични систем наводи атомску масу најстабилнијег изотопа.