Објашњавамо шта су агрегатна стања материје, како се могу класификовати и неке карактеристике сваког од њих.
Материја може да пређе из једног агрегатног стања у друго променом температуре и притиска.Која су агрегатна стања материје?
Када говоримо о стањима агрегације или фазама материја, односимо се на различите фазе или начине на које је могуће пронаћи познату материју (чисте супстанце или мешавине) а то зависи од врсте и интензитета привлачних сила између честице који чине поменуту материју (нпр атоми, молекулеитд.).
Четири агрегатна стања материје су углавном позната: чврстом стању, тхе течно стање, тхе гасовитом стању анд тхе стање плазме. Постоје и други мање чести, као што су фермионски кондензати, али се ови облици не јављају природно у Животна средина.
Свако од агрегационих стања има различите физичке карактеристике, као нпр обим, течност или издржљивост, упркос чињеници да не постоји стварна хемијска разлика између једног и другог стања. На пример, чврста вода (лед) и течна вода (Вода) су хемијски идентични.
Материја се може натерати да пређе из једног агрегатног стања у друго, само променом температура анд тхе Притисак где је. Дакле, течна вода се може прокувати да би се довела у гасовито стање (паре) или се може довољно охладити да се доведе у чврсто стање (лед).
Ови процеси трансформације из једног стања агрегације материје у друго су обично реверзибилни, иако не без одређене границе губитка супстанце. Тхе процеса најпознатији су следећи:
- Испаравање. То је процес којим приликом увођења калоријска енергија (топлота), део масе течности (не нужно цела маса) се претвара у гас.
- Врење или испаравање. То је процес којим се при снабдевању топлотном енергијом целокупна маса течности претвара у гас. Фазни прелаз настаје када температура пређе Тачка кључања течности (температура на којој је притисак паре течности једнак притиску који окружује течност, дакле, она постаје пара).
- Кондензација. То је процес којим се приликом уклањања топлотне енергије гас претвара у течност. Овај процес је супротан испаравању.
- Ликуефацтион. То је процес којим када се притисак много повећа, гас се претвара у течност. У овом процесу гас се такође подвргава ниским температурама, али оно што га карактерише је висок притисак коме је гас изложен.
- Стврдњавање. То је процес којим се повећањем притиска течност може трансформисати у чврсту материју.
- Замрзавање. То је процес којим се приликом одвођења топлотне енергије течност претвара у чврсту материју. Фазни прелаз настаје када температура поприма вредности ниже од тачке смрзавања течности (температура на којој се течност очвршћава).
- Фусион. То је процес којим се снабдевањем топлотне енергије (топлоте) чврста супстанца може трансформисати у течност.
- Сублимација. То је процес којим се при снабдевању топлотом чврста супстанца претвара у гас, а да претходно не пролази кроз течно стање.
- Депозиција или реверзна сублимација. То је процес којим се гас при уклањању топлоте претвара у чврсто стање, а да претходно не прође кроз течно стање.