- Шта су атомски модели?
- Атомски модел Демокрита (450. пне.)
- Далтонов атомски модел (1803. н.е.)
- Луисов атомски модел (1902. н.е.)
- Томсонов атомски модел (1904. н.е.)
- Радерфордов атомски модел (1911. н.е.)
- Боров атомски модел (1913. н.е.)
- Сомерфелдов атомски модел (1916. н.е.)
- Шредингеров атомски модел (1926. н.е.)
Објашњавамо шта су атомски модели и како су еволуирали, од древних времена до модерних времена.
Ови модели настоје да у основи објасне од чега је материја направљена.Шта су атомски модели?
Атомски модели су познати као различити графички прикази структура и рад на атоми. Атомски модели су се развијали током историје човечанство од идеја које су у свакој епохи биле обрађене у погледу састава материја.
Први атомски модели датирају из класичне антике, када су се филозофи и природњаци усуђивали да размишљају и изводе састав ствари које постоје, односно материје.
Атомски модел Демокрита (450. пне.)
„Атомску теорију универзума“ креирао је грчки филозоф Демокрит заједно са својим ментором, Леукипом. У то време је знања нису постигнути кроз експериментисање, али кроз расуђивање логичан, заснован на формулисању и дискусији идеја.
Демокрит је предложио да се свет састоји од веома малих и недељивих честица, од постојање вечна, хомогена и нестишљива, чије су разлике биле само у облику и величини, никада у унутрашњем функционисању. Аре честице крштени су као „атоми“, реч која долази из грчког атемнеин и значи "недељив".
Према Демокриту, својства материје одређени су начином на који су атоми груписани заједно. Каснији филозофи, попут Епикура, додали су теорији кретање случајност атома.
Далтонов атомски модел (1803. н.е.)
Први атомски модел са научним основама рођен је у хемија, који је предложио Џон Далтон у својим "Атомским постулатима". Он је тврдио да је све направљено од атома, недељиво и неуништиво, чак и помоћу хемијске реакције.
Далтон је предложио да су атоми истог хемијског елемента једнаки једни другима и да имају исто маса и једнака својства. С друге стране, он је предложио концепт релативне атомске тежине (тежина сваког елемента у односу на тежину водоника), упоређујући масе сваког елемента са масом водоника. Такође је предложио да се атоми могу комбиновати једни са другима да би формирали хемијска једињења.
Далтонова теорија је имала неке недостатке. Тврдио је да су хемијска једињења настала коришћењем што мањег броја атома својих елемената. На пример, молекул од ВодаПрема Далтону, то би било ХО а не Х2О, што је исправна формула. С друге стране, рекао је да елементи у гасовитом стању Увек су били једноатомни (састављени од једног атома), оно што знамо није стварно.
Луисов атомски модел (1902. н.е.)
Такође назван „Модел кубног атома“, у овом Луисовом моделу је предложио структуру атома распоређених у облику коцке, у чијих осам врхова је било електрона. То је омогућило напредак у проучавању валенце атомска и хемијске везе, посебно након његовог ажурирања Ирвинга Лангмира 1919. године, где је подигао „атом кубног октета“.
Ове студије су биле основа онога што је данас познато као Луисов дијаграм, веома користан алат за објашњење ковалентног везивања.
Томсонов атомски модел (1904. н.е.)
Овај модел који је предложио Ј. Ј. Тхомсон, откривач електрона 1897. године, претходио је открићу протона И неутрони, па је претпоставио да су атоми састављени од позитивно наелектрисане сфере и да су у њу уграђени негативно наелектрисани електрони, попут грожђица у пудингу. Блисс метафора Моделу је дао епитет „Модел пудинга од грожђица“.
Овај модел је направио нетачну прогнозу позитивног наелектрисања на атому, пошто је навео да је оно распоређено по атому. Касније је ово исправљено у Радерфордовом моделу где је дефинисано атомско језгро.
Радерфордов атомски модел (1911. н.е.)
Ернест Рутхерфорд је направио серију експерименти 1911. од златног листа. У овим експериментима је утврдио да је атом састављен од позитивно наелектрисаног атомског језгра (где је концентрисана већина његове масе) и електрона, који се слободно ротирају око овог језгра. У овом моделу је први пут предложено постојање атомског језгра.
Боров атомски модел (1913. н.е.)
Овај модел почиње у свету физички на квантне постулате, па се сматра прелазом између класичне механике и квантна. Дански физичар Ниелс Бохр предложио је овај модел да објасни како електрони могу имати стабилне орбите (или стабилне нивое енергије) око језгра. Такође објашњава зашто атоми имају карактеристичне спектре емисије.
У спектрима спроведеним за многе атоме, примећено је да електрони истог енергетског нивоа имају различите енергије. Ово је показало да постоје грешке у моделу и да морају постојати енергетски поднивои на сваком енергетском нивоу.
Боров модел је сажет у три постулата:
- Електрони прате кружне орбите око језгра без зрачења Енергија.
- Дозвољене орбите за електроне су оне са одређеном вредношћу угаоног момента (Л) (количина ротације објекта) која је целобројни умножак вредности, где је х = 6,6260664 × 10-34 и н = 1, 2, 3 ….
- Електрони емитују или апсорбују енергију када скачу из једне орбите у другу и при томе емитују фотон који представља разлику у енергији између две орбите.
Сомерфелдов атомски модел (1916. н.е.)
Овај модел је предложио Арнолд Сомерфилд како би покушао да покрије недостатке Боровог модела.
Делимично се заснивао на релативистичким постулатима Алберта Ајнштајна. Међу његовим модификацијама је тврдња да су орбите електрона биле кружне или елиптичне, да су електрони имали електрични ток мала слова и да су са другог енергетског нивоа постојала два или више поднивоа.
Шредингеров атомски модел (1926. н.е.)
Предложен од стране Ервина Шредингера из студија Бора и Сомерфелда, он је замислио електроне као таласе материје, што је омогућило накнадну формулацију пробабилистичке интерпретације таласне функције (величине која служи за описивање вероватноћа проналажење честице у простору) Макса Борна.
То значи да можете вероватно проучавати положај електрона или његову количину кретање али не обоје у исто време, због Хајзенберговог принципа неизвесности.
Ово је атомски модел који је био на снази на почетку КСКСИ века, са неким каснијим додацима. Познат је као "квантно-ундулациони модел".