јонска веза

Објашњавамо шта је јонска веза и њена својства. Примери и примене једињења насталих овим врстама веза.

Натријум хлорид (НаЦл) је јонско једињење познато као кухињска со.

Шта је јонска веза?

Јонска или електровалентна веза се састоји од електростатичке привлачности између честица са електричним наелектрисањем супротних предзнака који се називају јони.

Јон је а честица електрично напуњен. То може бити а атом или молекула ко је изгубио или победио електрона, односно није неутрална.

Ова врста везе се генерално манифестује између металних и неметалних атома у којима долази до преноса електрона од металних атома (мање електронегативних) до неметалних (више електронегативних).

Да би се формирала јонска веза, неопходно је да разлика у електронегативности (способност атома да привуче електроне из другог атома када су комбиновани у Хемијска веза) између оба типа атома је већа или једнака 1,7 на Паулинговој скали, која се користи за класификацију атома према њиховим вредностима електронегативности.

Иако се јонска веза обично разликује од ковалентне везе (која се састоји од дељења електронских парова спољашњег или валентног омотача оба атома), у стварности не постоји чиста јонска веза, али овај модел се састоји од преувеличавањаковалентна веза, корисно за проучавање понашања атома у овим случајевима. У овим синдикатима увек постоји одређена граница ковалентности.

Међутим, за разлику од атома који формирају ковалентне везе које често чине поларне молекуле, јони Они немају позитиван и негативан пол, већ у њима у потпуности преовладава једно наелектрисање. Дакле, имаћемо катјоне када атом изгуби електроне (остаје позитивно наелектрисан) и ањоне када атом добије електроне (остаје негативно наелектрисан).

Може вам послужити:Метална веза

Особине јонских једињења

Неке опште карактеристике јонског једињења:

  • Они су јаке везе. Сила ове атомске везе може бити веома јака, тако да структура ових једињења тежи да формира веома отпорне кристалне решетке.
  • Обично су чврсти. ДО температуре и распони одПритисак нормално (Т = 25ºЦ и П = 1атм), ова једињења имају круту, кубичну молекуларну структуру која формира кристалне мреже које стварају соли. Постоје и јонске течности које се називају "отопљене соли", које су ретке, али изузетно корисне.
  • Имају високу тачку топљења и кључања. Као што је онтачка топљења(између 300 ºЦ и 1000 ºЦ) као што јекључање ових једињења је обично веома висока, пошто велике количине Енергија да разбије електростатичку привлачност између јона.
  • Растворљивост у води. Већина соли је растворљива у води и другим воденим растворима који имају електрични дипол (позитивни и негативни пол).
  • Електрична проводљивост. У свомчврстом стању нису добри проводници електрицитета, пошто јони заузимају веома фиксне позиције у кристалној решетки. Уместо тога, када се једном раствори у Вода или у воденом раствору постају ефикасни проводници електрична енергија.
  • Селективност. Јонске везе могу настати само измеђуметали групе ИА и ИИА Периодни систем, и неметали група ВИА и ВИИА.

Примери јонског везивања

  • Флуориди (Ф–). Ањони који су део соли добијених из флуороводоничне киселине (ХФ). Користе се у производњи паста за зубе и других стоматолошких помагала.
    Примери: НаФ, КФ, ЛиФ, ЦаФ2
  • Сулфати (СО42-). Ањони који су део соли или естара добијених из сумпорна киселина (Х2СО4), чије спајање са металом има различите примене, од адитива у добијању грађевинских материјала, до залиха за контрастне рендгенске зраке.
    Примери: ЦуСО4, ЦаСО4, К2СО4
  • Нитрати (НО3–). Ањони који су део соли или естара добијених из азотне киселине (ХНО3), који се користе у производњи барут и у бројним хемијским формулацијама за ђубрива или ђубрива.
    Примери: АгНО3, КНО3, Мг (НО3) 2
  • Меркур ИИ (Хг2+). Катјон добијен из живе, такође тзвживин катјони да је стабилан само у медијимапХ киселина (<2). Једињења живе су токсична за људско тело, тако да се њима мора руковати уз одређене мере опреза.
    Примери: ХгЦл2, ХгЦН2
  • Перманганати (МнО4–). Соли перманганске киселине (ХМнО4) имају интензивну боја љубичасте и огромне оксидационе моћи. Ова својства се могу користити у синтези сахарина, у третману отпадних вода и у производњи дезинфекционих средстава.
    Примери: КМнО4, Ца (МнО4) 2
!-- GDPR -->