Објашњавамо шта је индивидуализам и која су различита значења која има. Такође, њихове разлике са колективизмом.
Шта је индивидуализам?
Индивидуализам је политички, морални и филозофски тренд, чији вредности врховни су аутономија и самодовољност појединца у друштво, истичући њихово „морално достојанство” пред сваки покушај интервенције од стране Стање или било које друге институција у вашим личним одлукама и изборима.
Индивидуализам тежи потпуном ослобођењу појединца и зато га ставља у средиште својих интереса, јер људска права а индивидуалне слободе су њени главни бастиони. Многи политички и друштвени покрети пију из струје индивидуализма (као нпр либерализам, тхе егзистенцијализам анд тхе анархизам индивидуалистички), супротстављена доктринама под утицајем колективизма ( комунизма, тхе социјализам, анархосиндикализам итд.).
Ова струја долази од индивидуалног спасења које представља религија Хришћанин током Средњи век, али је драстично модификовано преовлађујућом идеологијом током Индустријска револуција, тако да је постао још једна компонента начина сагледавања света који су предложили капитализам.
Друга значења
Индивидуализам се такође схвата као тежња у уметничкој и боемској сфери да се супротставља традиције успоставили и кладили се на самостварање и лично експериментисање, дистанцирајући се од популарних или масовних мишљења.
А у свакодневном или популарном језику може се користити као синоним за егоцентризам, нарцизам, себичност или онај тип понашања у коме индивидуална жеља преовлађује над добробит масе.
Индивидуализам и колективизам
Индивидуализам и колективизам су супротстављене доктрине. Док први брани индивидуалне слободе и слободну егзистенцију као објективан за постизање, други заговара друштвену одговорност, свест заједнице и стављање потреба заједница према жељама појединца.
Филозофске доктрине као што су слободна мисао, етичка себичност (или морална себичност) или објективизам су производ јединства индивидуализма и капитализма (у ономе што се назива економским индивидуализмом) и у извесној мери су наследници буржоаског либерализма Савремено доба.
Од колективизма се ове доктрине сматрају производом не баш алтруистичког друштва, фокусираног на себичност и индивидуалне користи уместо на опште добро.
Индивидуализам у данашњем друштву
Савремено друштво је често растрзано између колективизма и индивидуализма као две његове супротне и могуће тенденције. Крајем 20. века и почетком 21. века приметан је изражен тренд ка индивидуализму у глобалном смислу, након пада великих колективистичких пројеката источног комунистичког блока, поновног уједињења Немачке и отварања Кине глобалним тржиштима. То је довело до тога да је индивидуализам преовлађујући систем у политика И привреда савременог света.
Међутим, колективистички пројекти имају тенденцију да се поново појаве, као што се догодило у Латинска Америка у деценији коју су обележиле прогресивне и популистичке владе као што су Уго Чавес (Венецуела), Кристина Фернандез де Киршнер (Аргентина), Луис Игнасио Лула да Силва (Бразил), Ево Моралес (Боливија) и Рафаел Кореа (Еквадор). За неке, међутим, баланс није превише повољан (нарочито у случају Венецуеле) и то је довело до новог повратка капиталистичком индивидуализму у региону.