Објашњавамо шта је класна борба и како је повезана са марксистичком доктрином. Историјска позадина. Класна свест.
Шта је класна борба?
Класна борба је основни теоријски принцип у филозофској доктрини марксизма и историјског материјализма.
Предлаже постојање сукоби на друштво као последица спора или антагонизма између сектора који га чине ( друштвене класе), у мери у којој свака класа покушава да је политички и економски реорганизује у своју корист. Из ове сталне борбе, својствене свим облицима људске политичке организације, политички и друштвени напредак који чини Историја.
Према Марксистички предлог, капиталистичко индустријско друштво је најновије у низу економских и друштвених система у којима је одувек постојала тензија између богатих и сиромашних, господара и робова, феудалаца и кметова, или у савременим терминима, буржоазије и пролетаријат.
Ове тензије су динамизирале система унутра, све више указујући на ново структуре егалитарнији, у а процес кулминирајући у бескласном друштву, оф друштвена једнакост и економичан. Тек тада је сукоб могао бити решен.
Концепт класне борбе популаран је међу левичарским милитантима и заснива револуционарну концепцију света, која тежи да детонира побуну потлачених класа како би се померила са капитализам до комунизма, што би био његов егалитарни и еволуирани облик.
Историјска позадина класне борбе
Иако је формулисан у (и приписује се) делу Карла Маркса и Фредерика Енгелса у 19. веку, од чијег утицаја и популарности су се појавиле доктрине св. социјализам, комунизма и историјског материјализма, претходници класне борбе могу се пратити много раније, у делима Николе Макијавелија (16. век).
Италијански филозоф је поделио стране у напетости у сваком политички организованом друштву између „народа“ којим се управља и „великих“ владара. Касније, са појавом Савремено доба и тријумф буржоаских вредности (као што су приватно власништво анд тхе либерализам), ове тензије су постале између власника и радника. Жан Жак Русо, Франсоа Кене, Едмунд Берк и отац капитализма, Адам Смит, проучавали су овај процес у својим радовима.
Треба додати, анархисти су били ти који су концепт претпоставили сличније ономе како га је Макијавели поставио, што је у то време довело до широког спектра политичких и филозофских ставова о начину на који би требало да дође до рушења буржоаске државе. : анархокапитализам, антиетатизам, анарконидивидуализам итд.
Карл Маркс
Карл Маркс (на немачком Карл Маркс) је најбоље формулисао овај концепт и популаризовао га у савременом свету. Узимајући линију мислио који је кренуо од Макијавелија до Бурка, предложио је да тензије класне борбе померају точак историје, генеришући напредак и друштвене промене. Његове речи су биле: „(Писана) историја свих до сада постојећих друштава је историја класне борбе”.
Дакле, Маркс формулише „Теорија класне борбе као мотор историје”. У свом поглед, ова борба је била за присвајање средстава за производњу, киднапован од стране приватно власништво а буржоазија у циљу експлоатације радничке класе и одржавања привилегованог животног статуса, по цену напора осиромашене већине.
Резолуција коју је Маркс замислио била је постепена трансформација капитализма све док он сам није поставио темеље Револуцији, која би срушила буржоаски поредак и успоставио би „диктатуру пролетаријата“, неопходну за настанак бескласног друштва: комунизма.
Класна свест
Тхе доктрина Марксиста „класном свешћу” назива способност појединаца и маса да буду свесни којој друштвеној класи припадају, како би деловали у складу са потребама своје друштвене класе и не играли се. игра владајућих класа. Отуђеност је супротност класној свести: неспособност да се перципира капиталистичка експлоатација којима су радници подвргнути.
Ова терминологија се широко користи у дискурсима револуционарне левице и социјалистичких идеологија, често као мандат (класна свест) или пежоративни термин (отуђење).