Објашњавамо шта је хроника и ком жанру припада. Новинарска, књижевна и историјска хроника. Пример кратке хронике.
Пример новинског извештаја.Шта је хроника?
Када се говори о хроници, обично се мисли на двоструки наративни жанр, делом књижевни и делом публицистички, јер нема слободу маште књижевне фикције, већ обилато користи своје формалне ресурсе да се бави догађајима и ликова стварни, истинити и проверљиви. Габријел Гарсија Маркес, познати колумбијски новинар и писац, дефинисао је хроника као „прича која је истинита”.
Порекло речи хронично сеже у грчки кроника, реч од кронос (временске прилике), пошто се односи на а приповедање наређено према својој временској линији. Зато су прве хронике које су познате биле, управо, извештаји о догађајима поређаним према историјском тренутку, налик интимним дневницима или извештаји.
Хроника је постала популарна у новинарском пољу од тзв. новоамеричког новинарства (Ново новинарство), коју је чинила генерација авангардних извештача и писаца, посвећених употреби овог жанра да освежи лице новинарства. Овим су могли да преокрену традиционалну информативну пирамиду парадигме Харолда Ласвела, која је успоставила обавезу свих Вести да прво садржи све релевантне информације, а затим и додатни садржај. Тхе хроника, с друге стране, предлаже супротан пут, као што то чине књижевне приче.
Тренутно се воде академске дебате о томе да ли је хроника књижевни или новинарски жанр. И од слабљења граница између полова говор (новинарства, књижевност, педагогије, уметноститд.) која карактерише савремено доба, ова дебата постаје још тежа.
Врсте хронике
Класификација жанра хронике је увек дискутабилна. Али они се обично класификују према свом приступу или теми и степену верност са историјском истином коју демонстрирају.
- новинарска хроника
- Спортска хроника
- Црно или хроника догађаја
- политичка хроника
- Социети Цхроницле
- путописна хроника
- књижевна хроника
- историјска хроника
По свом новинарском приступу, новинарске хронике се могу сврстати и у информативне или бео (већи степен објективности, сличнији вестима) и интерпретативни или мишљени (истражити, протумачити и објаснити разлог за оно што се приповеда).
пример из хронике
Следи фрагмент хронике новинарке Марте Руиз, за новине Недеља објављено 23.02.2013.
Кратка хроника путовања у Хавану (фрагмент)
Мартха Руиз
Пре две недеље сам узео авион и отишао у Хавану да из прве руке видим шта се тамо дешава. Устао сам рано за хотел Ел Палцо, у чијем се конгресном центру одржавају владино-герилски састанци. Супротно популарном веровању, тамо је мало колумбијске штампе. Тог дана, уочи краја рунде која је почела са темпераментом подгрејаном отмицом двојице полицајаца, били су само дописници РЦН-а и Каракола и шачица кубанских новинара.
Тог јутра Иван Маркес је стао пред микрофон и прочитао 10 минималних предлога за политичко признање сељака. „Увек добијемо 10“, рекао је уз кафу, мислећи на свакодневни ритуал представљања идеја о ономе што је његов колега из владе, Хумберто де ла Кал, назвао „божанским и људским“. Маркез је искористио паузу да доврши густу цигару која је већ била напола попушена. Тада је била непозната фотографија на којој герилски вођа позира за камеру на мотоциклу Харлеи Давидсон, а која је, уз дуван, потврдила да Маркесова револуција није супротстављена одређеним задовољствима.
Док ФАРЦ пролази кроз јутарњи ритуал, владина делегација пролази у тишини, ни не гледајући у оно што сматрају медијским спектаклом. Али новинари муче главу покушавајући да пронађу причу која заиста изазива интересовање у Колумбији. И поред тога што нас је тамо затекао дан новинара и што га је ФАРЦ прославио мохитом и што су са великим ентузијазмом узвикивали: Живели друштвени комуникатори!, герилци сматрају да је низак профил разговора због на медијску стратегију. Један од делегата из побуњеника је искрено носталгичан: „Више нам се допао Кагуанова шема јер смо били ближи новинарима. Сада их мењају за сваки круг.”
Тог поподнева сам неформално разговарао са Серхиом Јарамиљом, високим комесаром за мир владе Сантоса. Тих дана, како ми је рекао, било је веома важних помака у Табели по питању земљишта, али, поштујући правило поверљивости, није помињао садржај. Уверавао ме је да је, ако се настави овим темпом, могуће постићи оквирни споразум у разумном року. Када сам га питао о лошој клими у земљи по питању дијалога, није крио горчину: „Изгледа да урбану земљу не занима шта се дешава на селу“, рекао ми је.
Од обе делегације, истичем међусобно поштовање са којим се опходе једни према другима и невероватну дисциплину коју имају да не нарушавају поверљивост Табеле, што је знак да обе желе да воде рачуна о процесу. Оно што коментаришу јесте да су методологије приступа овим питањима веома различите. То је нешто попут историјског материјализма против Повер Поинта.Док ФАРЦ прави дугачке историјске презентације о проблему земљишта, који је преплавио чланове Владе, они заузврат ваде слајдове са врло прагматичним бројкама да би објаснили другима како функционише рурално тржиште и/или катастар. Уосталом, то је оно што је дијалог.