људска права

Закон

2022

Објашњавамо шта су људска права и какво је њихово порекло. Поред тога, њен значај и списак ових права.

Људска права су садржана у законима свих нација.

Шта су људска права?

Када говоримо о људским правима или основним правима људско биће, ми се односимо на скуп инхерентних права, правих, људског стања. Другим речима, на права са којима се рађа и на све особабез обзира на њихову расу, националност, друштвена класа, религија, роду или било која друга могућа врста разликовања.

Људска права су садржана у Закони све нације а међународни уговори су недељиви, међузависни, неотуђиви и универзални. То значи да се морају испунити у целини (а не делимично), да увек морају бити испуњени, да се не могу никоме узети ни из ког разлога и да се односе на све. Људи без разлике. Штавише, ова права би била изнад сваке врсте правног система.

У ствари, постоје институције међународне међународне организације које обезбеђују очување људских права и могу да промовишу санкције за земље у којима им се не поклања дужна пажња. Кршењем људских права сматра се а злочин да не прописује и да се мора тежити широм света.

Међутим, теорија људских права није увек у потпуности испоштована, а у данашњем сложеном политичком свету постоје многе ситуације које то спречавају. Културални отпор, политичка сврсисходност или губитак вере у вредности иза ових права су неки од тих разлога.

Тренутно, све држава света су потписале бар један од бројних уговора о универзалним људским правима, а око четири од њих је потписало 80% земаља. Ако се овај тренд повећа, могла би се претпоставити егалитарнија и праведнија будућност за људске генерације које долазе.

Порекло људских права

Новији уговори се баве специфичним питањима као што су права детета.

Људска права су први пут проглашена током Француска револуција из 1789. године, под насловом „Декларација о правима човека у друштву“; иако су у стварности били први чврсти корак у дугом културном процесу који има корене у различитим схватањима „људског достојанства“ укорењених у западним и источним културама.

Америчка револуција је, касније, следила смернице „слободе, једнакости, братства“ француских револуционара, у корист оснивања егалитарније нације, иако је ропство црнаца је још увек била нерешена ставка на листи.

Рођење Уједињене нације (УН), на крају ВВИИ, уступио је место Универзалној декларацији о људским правима, покушају да се поставе темељи светског друштвеног поретка.

Након тога, усвојени су различити уговори по том питању, као што су Европска конвенција о људским правима, Међународни пакт о људским правима и Америчка конвенција о људским правима. Новији уговори се баве специфичним питањима као што су права деце и адолесцената или особа са инвалидитетом.

Листа људских права

Сваки појединац има право на живот, слободу и личну сигурност.

У Декларацији о људским правима садржано је тридесет права. Неки од главних су:

  • Сва људска бића су рођена слободна и једнака, у достојанство а управа. Обдарени разумом и савешћу, морају се братски понашати једни према другима.
  • Свако има сва права и слободе прокламоване у овој Декларацији, без обзира на расу, боја, пол, језик, вера, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, економски положај, рођење или било који други услов.
  • Сваки појединац има право да живи, да Либерти и личну безбедност.
  • Нико не може бити подвргнут ропству или ропству. Тхе ропство а трговина робљем је забрањена у свим облицима.
  • Нико не смије бити подвргнут мучењу или малтретирању, кажњавању или поступању које је окрутно, нечовјечно или понижавајуће.
  • Сва људска бића имају право на признавање свог правног субјективитета где год да се налазе.
  • Сва људска бића су раније једнака закон и имају право на једнаку законску заштиту, без икаквих разлика.
  • Сва људска бића имају право на једнаку заштиту од свих обликадискриминација која крши одредбе ове Декларације и против било каквог изазивања такве дискриминације.
  • Свако има право на заштиту надлежних домаћих судова, и на правну заштиту од аката којима се крше његова основна права призната уставом или законом.
  • Ниједно људско биће не може бити произвољно задржано, затворено или прогнано.
  • Свако има право да буде саслушан јавно и са Правда независним и непристрасним судом, за утврђивање њених права и обавеза или за испитивање било које оптужбе против ње у кривичним стварима.
!-- GDPR -->