- Шта је право на образовање?
- Значај права на образовање
- Карактеристике права на образовање
- Улога државе у праву на образовање
- Право на образовање у Мексику
Објашњавамо шта је право на образовање, његове суштинске карактеристике и улогу државе. Такође, образовање у Мексику.
Шта је право на образовање?
Право на образовање је људско право фундаментална, призната у међународним конвенцијама. Састоји се од приступа бесплатном и обавезном основном образовању за све грађанин, без разлике расе, пола, вероисповести или друштвена класа.
Штавише, то подразумева једнак приступ високом образовању. То је, посебно, елиминација било ког облика дискриминација унутар институција основне образовне. Тачније, у организмима Уједињене нације О њему се говори као 4-А: Доступан (На располагању, на енглеском), прихватљиво, доступно и прилагодљиво.
Ентитети попут УНЕСЦО и Комитет Уједињених нација за економска, социјална и културна права су на међународном нивоу одговорни за промовисање овог права и стављање до знања његовог значаја за развијање пун нације.
Међутим, право на образовање се не поштује универзално. Процењује се да је 61 милион деце и 758 милиона одраслих у свету неписмено због одсуства основног образовања, према Глобалном извештају о праћењу образовања за 2016. годину.
Ове бројке су још елоквентније када се одмери разлика између приступа образовању за жене и мушкарце, јер у многим културе жене заузимају подређено место изван свих врста основних права.
Значај права на образовање
Образовање је средство за променити и раст, који обезбеђује Људи могућност да планирају бољу будућност за себе и за своје заједница.
А друштво са плуралним приступом образовању, друштво је у могућности да себи да оно што му је потребно, да иновира и тражи креативна решења за своје проблеме традиционално, и да уђе у економску, политичку и културну размену коју глобализовани свет предлаже у више егалитарним и мање подређеним терминима.
Осим тога, образовање утиче и на друге фундаменталне аспекте живота, као нпр Здравље, породично и репродуктивно планирање, рад и др. Из тог разлога, важност бесплатног, бесплатног и директног приступа образовању никада се не може пренагласити.
Борба извесних невладине организације у свету је да пројектује и извршава законске обавезе тако да различите земље својим грађанима понуде минимум могућности образовања у складу са међународним стандардима.
Карактеристике права на образовање
Узимајући у обзир шему 4-А коју су предложиле Уједињене нације, можемо рећи да се право на образовање мора гарантовати, у суштини, на следећи начин:
- Доступност. Односи се на присуство образовних установа широм територија, да задовољи образовне потребе целине Популација. Такве школе захтевају а инфраструктуре минимум адекватан да искључиво и неометано смешта своје студенте током трајања студија, и да поседују дидактички и педагошки материјал неопходан за учење делотворан.
- Прихватљивост. Осим инфраструктуре, институције Образовни програми морају имати образовни програм који је одобрен од стране одговарајућих државних органа, чији садржаји су културно и друштвено примјерени становништву, квалитетни и прихватљиви како за ученике тако и за њихове представнике.
- Прилагодљивост. Студијски програми морају бити не само нормативно адекватни, већ морају бити способни да се прилагоде променама у друштву, од којих ће многе бити управо уведене самим присуством масовног образовања. Професионалци у образовању у земљи треба да буду у стању да препознају, промовишу и усмеравају промене у наставним плановима и програмима узимајући то у обзир.
- Приступачност. Ученике ни под којим околностима не треба спречавати да уђу у школу, дискриминисати или подвргавати условима који нарушавају њихову способност учења. С друге стране, приступни путеви до образовног кампуса морају бити у најбољем могућем стању, како не би физички ометали транзит до или од школе до места повратка.
Улога државе у праву на образовање
Значај образовања у планирање јавних политика. Наиме, 1966. године потписан је Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима Уједињених нација, у коме је признато да је држава неопходан гарант обезбеђивања структуре и ресурса неопходних за квалитетно образовање.
Различите институције регионалног и глобалног обима експлицитно подржавају ову идеју. Међутим, то не спречава приватне институције да сарађују у настојањима да се образовање приближи будућим генерацијама. Али држава је највиши ауторитет и највећа одговорност за надзор над садржајима који се предају.
Поред тога, мора гарантовати одржавање институција и обуку људски ресурси минимум да храни образовни систем и гарантује његов квалитет и вечност.
Право на образовање у Мексику
Мексичка држава је такође посвећена закон, како на међународном тако и на националном нивоу, да гарантује приступ образовању за своје грађане, узимајући у обзир културне и етничке посебности веома разноликог мексичког становништва. И као у многим другим земљама Латинска Америка, ово представља прави изазов.
Мексички јавни сектор подржава огромну већину основних школа (8 од 10) и виших средњих школа (2 трећине од укупног броја). Такође подржава политику укључивања маргинализованих или руралних подручја кроз телешколе, предшколске установе и основне школе аутохтоних или локалних заједница, и друге сличне иницијативе.
Тако је од 2014. године мексичка држава пријавила (према извештајима Сената) повећање уписа деце у раном узрасту, између 5 и 12 година.
Међутим, бројке су много мање охрабрујуће након уласка у Младост. Постоје забрињавајуће бројке о напуштање школе, мотивисан низом фактора: тхе сиромаштво, дечији рад, наркоманија и недостатак подршке породице.
С друге стране, нивои неједнакости између градско становништво анд тхе сеоски, али је повезан са припадањем бројним изворним мексичким етничким групама, што открива јасан расни проблем у основи образовне политике.