људско биће

Објашњавамо шта је човек, којој врсти припада и његове карактеристике. Поред тога, различите теорије о његовом пореклу.

Најстарији докази о људској активности датирају пре 315.000 година, у Мароку.

Шта је људско биће?

Када говоримо о људском бићу или директно о човеку, мислимо на нашу врсту: наХомо сапиенс (од латинског „мудрац“), припадник реда примата и породице хоминида, твораца цивилизације која данас доминира и трансформише Планета Земља.

Најстарији докази људске активности на планети датирају из 315.000 година и налазе се у Мароку. Тада је наш био само један врсте међу неколико жанроваХомо, веома разноврсне и чије су друге врсте већ изумрле.

Након нестанка одХомонеарденталис („човек неандерталца“) пре 28.000 година и одХомофлоресиенсис („човек са цвећем“ или Хобит) пре отприлике 13.000 година, ми смо једина врста из рода која је преживела.

Човек се разликује по својим телесним особинама (двоножни, са корисним горњим зглобовима, способан да хода усправно и са оскудним крзном), али и по својој инвентивности и интелигенцији, по чему се разликује од осталих виших животиња.

Посебно његова способност да Језик артикулисано, за мислио сложена и апстрактна и за трансформацију средине која га окружује.

Међутим, људска бића су себе филозофски дефинисала на веома различите начине током живота. историје, као што смо створили и рушили религије, друштвених поредака и тумачења света, у потрази за одговорима на наша суштинска питања о пореклу и значењу постојање, или његово коначно одредиште.

У неким контекстима термин „човек„Као синоним за људско биће, али се таква употреба одбацује због своје двосмислености, јер означава и одрасле мушке особе.

Порекло људског бића

Једно могуће људско порекло је Ламаркова теорија еволуције.

Порекло наше врсте било је предмет дебате током читаве године историје од човечанство, у почетку имајући митска или магијско-религијска објашњења према различитим културним трендовима који постоје, у ономе што се називакреационизам: теорија да су људска бића дело Бога или натприродна или света воља која нам је дала дар интелигенције и са којом смо, дакле, дужни. То је став и даље бројних верских група, које више воле да тумаче садржај својих светих текстова као што су нпр.Библија.

Међутим, као резултат појаве науке и рационалистичког дискурса памтило се све више могућих објашњења научне природе, све до Ламаркова теорија еволуције У деветнаестом веку, први покушај да се објасни порекло живот Преношењем стечених карактера, односно да је живот наследио потомцима оно што је научио или стекао током свог постојања.

Онда би књига дошлаПорекло одиврсте Чарлса Дарвина, чије су теорије усавршили каснији научници, где се предлаже да се живот развија на основу спорих промена и притиска природна селекција.

У ствари, Дарвинова друга књига се већ бавила питањем људског порекла (Порекло човека, 1871), у коме је по први пут предложено да је човек еволуционо потекао од неког једноставнијег облика постојања, са којим би и даље имао много заједничких карактеристика: примате.

То не значи да „човек потиче од мајмуна“, како то многи објашњавају, већ то биће људски је директан сродник модернијих врста примата, који, притиснут од Животна средина а због историјских потреба стицали су све веће капацитете (усправно ходање, супротстављени палци, употреба оруђа, газдовање ватром) и тако рађали све више нових врста, од којих је последња, управо, човек.

!-- GDPR -->