• Шта је атеизам?
• Врсте атеизма
• Атеизам, агностицизам и агностички атеизам
• Практични атеизам и теоријски атеизам

Објашњавамо шта је атеизам, врсте атеизма и његов однос са агностицизмом. Такође, практични и теоријски атеизам.

Атеизам је био цењенији захваљујући слободном мишљењу и научном скептицизму.

Шта је атеизам?

Атеизам је критика или порицање свих врста веровања метафизике, мистична или духовна, односно негација је постојање Бога или божанстава. Сматра се да мислио супротно теизму, како му име говори.

Они који се придржавају атеизма су познати као атеисти. Овај термин потиче из старогрчког (до-, "без"; тхеос, „Бог“), и у његово време је коришћен на погрдан начин да се односи на народе који нису поштовали пантеон грчких богова.

Касније га је хришћанство користило и са готово опасном конотацијом. У ствари, током средњевековни на атеисте се гледало као на грешнике, јеретике и неповерљиве. Међутим, појам је у великој мери редефинисан појавом слободне мисли и скептицизам научним.

Тако је било могуће да су многи мислиоци на Илустрација Осамнаести век се рекламирао као атеисти. Чак и Француска револуција 1789. сматран је носиоцем „атеизма без преседана“, јер се супротстављао ономе што се до тада сматрало природним поретком ствари: апсолутистичкој монархији.

Има их много аргументима за и против атеизма, као и много начина да се он разуме и примени. Бити атеиста није увек исто што и бити нерелигиозан, нити је бити атеиста исто што и бити агностик.

У сваком случају, атеисти представљају 2,3% свих Популација широм света (подаци из 2007.) и углавном концентрисани у Азија источни: Кина (47%) и Јапан (31%), као и у Европа Западна (14% у просеку).

Врсте атеизма

Постоје различити начини класификације и размишљања о атеизму, пошто нема никога институција званично или централно наручивање или конфигурисање ове врсте веровање. Неки аутори предлажу да се о томе размишља на основу супротстављених категорија, као што су:

• Позитивни и негативни атеизам. Познате и као јаки и слаби атеизам, предлагали су их филозофи попут Британца Антонија Флуа (1923-2010) или Американца Мајкла Мартина (1932-2015), у зависности од степена жестине са којом се претпоставља одсуство Бога. Дакле, имамо:
  • Позитивни атеизам. Он је тај који заузима активан и убеђен став у погледу одсуства Бога, претпостављајући као истину тврдњу да „Бог не постоји“.
  • Негативни атеизам. Најчешћи облик атеизма не састоји се толико у веровању или уверењу да Бог не постоји, колико у неверовању или неверовању у могуће постојање Бога.
• Имплицитни атеизам и експлицитни атеизам. Ову другу разлику предложио је амерички просветитељ Џорџ Х. Смит, а заснива се на позицији појединца испред његовог сопственог уверења. Дакле, имамо:
  • Имплицитни атеизам. Када појединцу у потпуности недостају теистичка уверења, а да не исповедају отворено и свесно њихово одбацивање. То јест, у њиховом менталном поретку нема бриге о постојању Бога, јер се његово одсуство природно претпоставља.
  • Експлицитни атеизам. Када је појединац имао прилику да мисли и размишља о постојању Бога на свестан и промишљен начин, и на крају је претпоставио његово одсуство као најразумнији или најистинитији критеријум.

Атеизам, агностицизам и агностички атеизам

Не смемо мешати појмове атеизма, односно порицања постојања Бога, са појмом агностицизма, што је нешто сасвим друго.

Агностици не поричу одмах постојање Бога и божанског, али то схватају као ствар туђу људском искуству. То јест, они тврде да то није познато или разумљиво од стране човечанство, али је на другом и неприступачном плану и стога не треба да нас брине.

Међутим, постоји и варијанта мишљења која чини синтезу горе наведеног, позната као агностички атеизам или атеистички агностицизам. Ова синтеза служи да се супротстави теистичком агностицизму, који тврди да нема начина да докаже постојање Бога, али верује у њега.

Дакле, агностички атеизам полази од немогућности доказивања постојања Бога и, користећи то као аргумент, уверава његово непостојање.

Практични атеизам и теоријски атеизам

Друга разлика између аспеката атеизма је она која покреће постојање практичног или прагматичног атеизма и друга теоријска, која се разликује у:

• Практични атеизам. Ово је име дато облику атеизма који је имплицитан у деловању, то јест, није толико формална изјава или део дебате филозофскиТачније, она је присутна у начину живљења који уопште не води рачуна о могућем постојању Бога.
• Теоријски атеизам. За разлику од претходног, то није начин деловања, већ начин размишљања, односно расуђивања и дебатовања. На тај начин подиже онтолошке аргументе о постојању Бога или богова, и бори се против теистичких аргумената на дискурзивном, рефлексивном и плану знања.