анаболизам

Биолог

2022

Објашњавамо шта је анаболизам и његове разлике са катаболизмом. Такође, значај, врсте анаболизма и примери.

Анаболизам ствара сложене структуре, попут мишићних влакана.

Шта је анаболизам?

Анаболизам је фаза метаболизам у којима се од једноставнијих супстанци генеришу сложене биохемијске структуре. Другим речима, обрнуто је хемијска енергија организма да састави биомолекуле сложене од једноставних, користећи редукциону снагу. Је процес супротно и комплементарно катаболизам.

Назив термина потиче од грчког ана („горе“) и баллеин („бацити“), пошто подразумева синтезу једињења сложенији од једноставнијих, идући „горе“ од основног ка компликованом. Међутим, да бисте то могли да урадите, потребно је додати Енергија додатне (ендергонске реакције).

Као и катаболизам, дешава се унутар ћелије а покреће се деловањем ензими (беланчевина катализатори).

Разлике између анаболизма и катаболизма

Катаболизам претвара сложене молекуле у једноставније молекуле.

Катаболизам и анаболизам су комплементарни, иако супротни процеси. Док се катаболизам распада макромолекуле у једноставнијим облицима ослобађањем хемијске енергије садржане у њиховим хемијске везе, анаболизам троши ту ослобођену енергију за формирање нових веза и нових молекуле сложена, идући у супротном смеру.

Дакле, један троши енергију, а други је ослобађа; један иде од основног ка сложеном а други обрнуто. Када су и катаболизам и анаболизам у равнотежи, ћелија остаје стабилна. Али када је потребно расти или размножавати, њима доминирају анаболизам, за производњу додатних биохемијских делова потребних за повећање величине или сложености.

Значај анаболизма

Раст деце је пример анаболизма.

Анаболизам је витална метаболичка фаза, не само да би обезбедила инпуте за катаболизам објективан да разграђује и ослобађа хемијску енергију, али и да:

  • Складиштење енергије у хемијске везе сложени молекули (као што је скроб у биљкеили гликоген и триглицериди из животиња).
  • Разрада компоненти ћелија и ткива, чиме се омогућава повећање мишићне масе и раст организма.
  • Производња нових ћелија које замењују старе и обнављају оштећена ткива.

Аутотрофни анаболизам

У бићима аутотрофи (они који су способни да сами синтетишу хранљиве материје неопходне за одржавање њиховог постојања) анаболизам, генерално, укључује транзит неорганских молекула (као нпр. Вода, тхе угљен диоксид, итд.) ка сложенијим и кориснијим органским молекулима биохемија. Овај процес се може одвијати на два различита начина:

  • Фотосинтеза. То је метаболички процес биљака и организама обдарених хлорофилом, у којем се угљен-диоксид (ЦО2) и вода (Х2О) троше за састављање молекула скроба (шећера). Овај процес своју потребну енергију добија од сунчева светлост.
  • Хемосинтеза. Овај процес се јавља углавном код микроскопских организама као нпр бактерије и лукови, у којима станиште нема употребљиве сунчеве светлости, али постоји друга врста хемијске супстанце у константној реакцији, који се користе за синтезу органских молекула из, на пример, амонијака (НХ3).

Хетеротрофни анаболизам

Хетеротрофни анаболизам трансформише органску материју у делове ћелија.

У бићима хетеротрофи (које захтевају конзумирање органски материјал од других жива бића да се храни), анаболизам се разликује од аутотрофа по томе што су његова једноставна једињења органске природе, односно резултат су варења и разлагања храна. Енергија потребна за ово се добија из АТП (Аденозин трифосфат) произведен током катаболизма.

Примери анаболизма

Анаболизам се може илустрирати у фазама раста живих бића: деца која расту у тежини и висини, биљке које постављају нове стабљике, Животиње то повећање величине.

Да би се догодио анаболички процес, потребне су нове ћелије да би створиле ново ткиво. Ово се добија повећањем количине биохемијског материјала и биохемијске енергије доступне телу. У том случају, биљкама је потребна сунчева светлост, угљен-диоксид у ваздух и вода, док животиње и Људи требамо од храна и кисеоник.

!-- GDPR -->