Објашњавамо шта су извори права и зашто су толико важни. Њен утицај на јуриспруденцију и њена класификација.
Који су извори права?
Познато је као извори права на дела, догађаје и традиције прошлости које служе за стварање, модификацију или изумирање правне норме, односно од Закони. Ово често укључује и саме органе из којих ови закони потичу, као и историјске учеснике у конституисању права као нпр. дисциплина људски.
Извори права постоје јер се временом појам о Правда, закона и реда су се веома разликовали, под утицајем говори друге природе као нпр религија анд тхе моралне, који су били кодови спровести примитив архаичног човечанства. За то постоје бројни докази у древним текстовима као што су Библија или Хамурабијев законик.
Међутим, у модерно доба они такође укључују међународне уговоре, уставе, законе и прописе, чак и ако су ван снаге, будући да чине историју света. Јел тако писаним. Исто важи и за природни закон или универзални, чији су принципи повезани са самим постојањем људско биће.
С једне стране, извори права су корисни у право, будући да дају претходне примере и значајне случајеве раније донети одлуку (нешто посебно важно у англосаксонском праву или Опште право). С друге стране, они се такође користе из историјске перспективе када се више теоријски или научно размишља о дисциплини.
Врсте извора права
Извори права, према традиционалном схватању, класификују се на:
- Материјални извори или извори у материјалном смислу. То су агенције, власти и институције који су у некима овлашћени заједница људска права да стварају законе који признају или укидају права, правне норме или прописе у различитим областима. Пример за то је Врховни суд правде једне нације.
- Формални извори или извори у формалном смислу. Ради се о документима, текстови и књиге у које је формално укључен закон, или неки његови делови, било да су на снази или су укинути у корист нових. Ово укључује и сам процес његове израде и проглашења. Можда је то навика, од доктрина, међународни уговори итд. На пример, тхе законодавство спроводи у парламенту једне земље, према прописима који одређују његове функције и могућности.
- Историјски извори. То су документи наслеђени из прошлости који садрже информације релевантне за правну материју или законе тог времена, чак и ако се ради о древним и изумрлим културама. Савршен пример за то је горе поменуто Хамурабијев законик, долази из старе Месопотамија.
Друге класификације извора права
Међу културним изворима права је правна прошлост.
Други могући критеријуми, теоријске природе, о изворима права разликују:
- Политички извори. Они који теже колективном организовању или институционалним процесима, као што су програми политичких партија, на пример.
- Културни извори. Оне добијене посматрањем прошлости и теоријским проучавањем актуелног права.
Или између:
- Оригинални извори. Они који стварају закон из ничега (ек нихило, „Ниоткуда” на латинском), попут оних револуционарних политичких процеса.
- Изведени извори. Они који су инспирисани претходним правним оквиром.