текст

Језик

2022

Објашњавамо шта је текст и значење овог појма. Такође, врсте текста које постоје и која су њихова својства.

Текст је низ реченица спојених на основу аргумента.

Шта је текст?

Под текстом се подразумева уређена композиција знакова уписаних у систем писања, чији читање омогућава да се поврати специфично значење на које се позива издавалац. Речтекст Долази од латинскогтектус, што значи „ткани” или „испреплетени”, тако да је у самом пореклу идеје текста његова способност да садржи идеје у нити или низу знакова.

Тако да текст постаје количина реченица спојених и распоређених на основу а расправа (објашњавајући, наративни, дескриптивни итд.), користећи конкретан систем знакова, који ћемо назватиЈезик, а унутар наведеног система специфичан код који ћемо позватијезик.

Дакле, сав текст Садржи низ шифрованих порука које читалац мора моћи да преузме, а које могу бити различите природе, према изражајним задацима особе која ју је написала: ово су упутства за употребу машине за прање веша, али и а песма љубави, вести из новина или а графити протест на зиду на улици.

Врсте текстова

Информативни текст објашњава низ конкретних садржаја.

Текстови се традиционално класификују на основу комуникативне намере коју тежи издаваоцу, тако да се може говорити о:

  • Информативни текстови. Оне у којима се читаоцу даје низ садржаја или информације специфичне заједно са концептуалним или контекстуалним алатима за њихово разумевање, односно нешто конкретно им се објашњава. На пример: технички извештај, страница енциклопедије.
  • Наративни текстови. Оне у којима је а приповедање, било стварно или имагинарно. На пример: а прича, роман, путописна хроника.
  • Дескриптивни текстови. Оне у којима је дата количина детаља у вези са одређеним предметом или догађајем, са тежњом да се исцрпе његова својства у неком смислу. На пример: досије за уметничко дело у музеју, оглас за продају неког апарата.
  • Аргументативни текстови. Они који настоје да убеде читаоца у било које мишљење, тачку гледишта или разматрања, у вези са било којом темом, нудећи аргументе и разлоге. На пример: а мишљење комад, пропаганда која подстиче уштеду енергије, говор на политичком митингу.
  • Комутативни текстови. Они који дају прецизна упутства читаоцу, а који су написани помоћу императива глагола. На пример: рецепт за кување, саобраћајни знак, знак за забрањено пушење.
  • Поетски или разиграни текстови. Оне чији је смисао у промишљању лепоте или домишљатости којом су написане, односно привлачењу разиграном или естетском чулу читаоца. На пример: песма, књижевно дело, загонетка.

Својства текста

Сав текст је написан са неком комуникативном намером.

Сав текст обавезно има следећа својства:

  • Кохезија. Кохезивни текст је онај чији су делови логички повезани један са другим, односно из читање Од једног дела можете прећи на други на уредан, рационалан начин. Недостатак кохезије чини да текстови скачу са једне ствари на другу, без риме или разлога.
  • Повезаност. Текстови морају бити кохерентни, што значи да се фокусирају на тему или тему на коју ће се односити, шта год да је. Текст треба да напредује мало по мало ка композицији глобалне, опште идеје, кроз излагање мањих или једноставнијих идеја. Али на крају читања кохерентног текста може се објаснити „о чему се ради“.
  • Значење. Сваки текст има значење које читалац може да поврати, чак и у оном најбаналнијем или неефикасном. Али писање никада није без смисла, јер не би имало шта да комуницира, а читање би било немогуће.
  • Прогресивност. Текст нуди свој садржај прогресивно, односно, мало по мало, а молитва одмах. Зато да бисмо знали све што каже морамо све да прочитамо, јер како напредујемо у читању све више дешифрујемо садржај његове поруке, а ако се задовољимо првим делом, нећемо знати све.
  • Интенционалност. Сав текст је написан са неком комуникативном намером, односно са неком сврхом на уму, било да служи као подсетник, да се другој особи каже да нешто уради, или једноставно да се забави. Како год било, ова намера ће конфигурисати текст и натерати издаваоца да користи један или други ресурс у свом саставу.
  • Адекватност. Сав текст мора да се прилагоди низу кодова и прописа који су заједнички са његовим примаоцем, тако да може да га разуме и дешифрује његов садржај. То се дешава због начина на који се језик користи, такође због конвенција жанра итд.
!-- GDPR -->