примитивни комунизам

Објашњавамо шта је био примитивни комунизам, његову економију, начине производње, предности, мане и друге карактеристике.

Рани комунизам је био први облик друштвене организације.

Шта је био рани комунизам?

Према перспективи на марксизам, назива се примитивним комунизмом или примитивним начином производње до прве фазе политичко-социјалног уређења човечанство. Појавио се са првим организованим људским заједницама (7000-2000 п.н.е.).

Тхе људско биће примитивни је био организован у племена или групе посвећене добијању хране кроз риболов, лов или окупљање. Њени чланови су размењивали добра по принципу сарадњу једноставни, мотивисани да су били у стању беспомоћности пред опасностима од природа.

Зато, како објашњавају Карл Маркс и Фридрих Енгелс у текстовима као нпр Порекло породице, приватно власништво и држава , ове групе су чиниле прве заједница друштвени и сараднички, лишени било каквог облика приватне својине.

Подсетимо се да марксистичка визија (такозвани „дијалектички материјализам“) обухвата историје човечанства као прелаза између одређених начина производње, око којих је друштво уређено, ка новим, као борити се између потлачених и угњетавачких класа доводи до мање или више насилних трансформација ( револуције).

Рани комунизам завршио је неолитском револуцијом, којом је Пољопривреда анд тхе Сточарство, између осталих облика производње. Дакле, диверзификација рада и друштвена подела Популација, постављајући темеље за потоњу урбану револуцију у којој је први друштвене класе.

Карактеристике раног комунизма

Примитивни комунизам је, како му назив говори, био заједничка и заједничка организација, у којој није било приватно власништво било које врсте, нити се земљиште сматрало искључивом својином било кога. Такође је недостајало присуство а Стање, пошто није било друштвених класа, нису били потребни Закони који ће регулисати суживот између њих.

Људи су радили са рудиментарним алатима од камена или кости, тако да је једина подела рада била у смислу физичке способности сваки, омогућавајући женама и деци да преживе сами. Труднице и дојиље биле су посебно заштићене да заједно брину о будућој генерацији

Према неким савременим антрополозима, у то време је можда било а матријархално друштво, у режији жена, у којој је постојала полиандрија (иста жена је могла имати различите сексуалне партнере).Међутим, консензус међу стручњацима потврђује да никада није постојало матријархално друштво, већ је постојало матрилинеарно, а нека опстају и данас.

Економија примитивног комунизма

Произвођачи примитивног комунизма нису стварали вишкове за размену, нити су акумулирали добра, већ су производили оно што је било неопходно за задовољење најнепосреднијих потреба. Односно, није било валуте нити потребе за њом, јер није било могућности за богатство, или за сиромаштва.

Основне потребе сваке особе биле су загарантоване сопственим радом и припадношћу заједници. Дакле, није било експлоатације међу људима, будући да нико није могао да ради за другог, нити је неко могао да престане да ради и да има слободног времена.

Начини производње примитивног комунизма

Потребна средства добијала су се ловом, риболовом и сакупљањем.

Лов, риболов и сакупљање су били начини производње човечанства током ових примитивних фаза. Односно, ишли су да траже или добијају храну где год је била, и добијали само оно што је било неопходно за живот.

С друге стране, заједница недостајале су му велике специјализације у пословима припреме оруђа или склоништа, јер су сви радили у једнаким деловима. Једина специјализација која се могла наћи било је мушко занимање у лову и риболову, а женско у сакупљању и узгоју.

Крај примитивног комунизма обележен је променом начина производње. Припитомљавање од Животиње и почетак земљорадничког и сточарског рада били су средстава за производњу које је произвело много више производа него што је неопходно за опстанак.

На тај начин је почело гомилање добара и неравномерна расподела посла, јер су једни производили довољно хране да други нису морали да раде у истом, већ су се могли посветити другим пословима, као нпр. вођство, тхе рат, тхе науке анд тхе Артс.

Предности раног комунизма

Предности оваквог друштвено-политичког организовања биле би следеће:

  • Није било експлоатације, дакле ни друштвене огорчености, ни зависти, ни рата, ни негативности савремених друштава.
  • Није било политичких хијерархија, пошто подела рада није подразумевала било какву врсту вођства или вршења власти која је била изузета од рада.
  • Дело се преносило са генерације на генерацију, па је било сарадњу међу људским групама уместо компетенције.
  • Било је то друштво у складу са Животна средина, без производње загађења нити непоправљиве промене у природној равнотежи.

Недостаци раног комунизма

С друге стране, најнегативнији аспекти примитивног комунизма били су:

  • Веома низак ниво развијање, с обзиром на то да подела послова није дозвољавала слободно време за истраживање нових и бољих метода рада, односно за иновација било које врсте.
  • Било је то друштво усмерено на опстанак, које не дозвољава настанак научних, филозофских или уметничких сазнања, расипајући креативни потенцијал врсте.
  • Веома једноставан начин живота, са веома ниским животним веком, у којем су болести и напади животиња некажњено узимали жртве.
  • Није било промене у било ком људском смислу, пошто су потребе становништва биле веома ограничене и никакви духовни проблеми се нису истраживали.
!-- GDPR -->