Објашњавамо шта је класификација, њену улогу у учењу, размишљању и критеријуме које може да користи.
Шта је класификација?
Класификација је сређивање или организација ствари у низ категорија или класа. може се класификовати идеје, објекти или било која врста референта. У ствари, класификовање је у речнику Краљевске шпанске академије дефинисано као „уређивање нечега по класама“, односно организовање и подела комплет ствари према критеријум унапред изабрани.
Реч класификација потиче од латинских гласова цлассис („разред”) и лице („направити“), тако да се може схватити као „направити класе“, односно успостављање различитих класа објеката или референата је успостављање класификације.
Овај поступак – поступак класификације – изузетно је важан у оквиру шема мислио оф људско биће. У ствари, велики део учење састоји се од учења да се класификују информације, односно успоставити релевантне категорије сваке ствари и накнадно успоставити односе међу њима.
Сва класификација се, дакле, састоји од сингуларизације: узима се општи скуп објеката и дели на мање и специфичније групе, према присуству неке изабране карактеристике.
Међутим, постоји много начина да се успостави класификација. То можемо учинити, на пример, тако што ћемо се побринути за:
- Природа ствари: класификовати предмете према материјалу од којег су направљени, или према степену чистоће истих, или према сложености његових саставних елемената.
- Његове функције: да класификује предмете према њиховом односу са другом групом, или према њиховом изгледу, итд.
Дакле, сет намештаја се може класификовати према томе шта је дрво, пластика и метал, или према броју ногу које имају, или према боји површине.
Међу свим овим могућностима, међутим, вреди истаћи класификацију хијерархијски, односно онај који организује објекте на основу значаја који имају у оквиру једноставног логичког модела: од најопштијег до најспецифичнијег. Ова врста класификације је коришћена у првим системима организације информација, као што су каталози библиотеке.
Класификација је ментални процес који спроводимо континуирано иу веома различитим областима знања и мишљења.
На пример, у области биологија предузима се класификација свих познатих облика живота тј таксономија, правећи разлику између области живота и његове бројне поткласификације. Да би се то урадило, узимају се у обзир разлике и сличности у њиховој физичкој и телесној грађи са којима је врста жива бића сваки.
Нешто слично ради хемија организовањем хемијски елементи познати у различитим групама које чине Периодни систем елемената, узимајући у обзир њихова енергетска својства и њихово понашање у односу на друге хемијске елементе. Овај метод организовања 118 до сада познатих елемената познат је као периодична класификација.
Чак су и речи класификоване, према њиховој функцији унутар реченице, у оно што знамо као граматичке категорије. Али свака класификација, као што смо видели, нужно успоставља класе или категорије, односно типологију (од врсте).
Дакле, када се од нас тражи да класификујемо скуп референата, увек нам је потребан критеријум за њихово организовање, односно критеријум за утврђивање различитих група које ће постојати.
Тиме се поиграва аргентински писац Хорхе Луис Борхес (1899-1986) у својој причи „Аналитички језик Џона Вилкинса” из 1952. године, у којој предлаже чудну класификацију постојећих животиња, према наводној кинеској енциклопедији, а која Организује их у луде класе као што су „припадајући цару“, „балзамовани“, „невероватни“, „који се тресу као луди“ или „који из даљине изгледају као муве“, између осталог.
Све ово да би се то могло потврдити “(...) озлоглашено је да не постоји класификација универзума која није произвољна и нагађана. Разлог је врло једноставан: ми не знамо шта је свемир“.
Друге употребе термина класификација
Неке много конкретније употребе термина класификација су следеће:
- У свету од спорт, користи се за организацију играча или тимова играча, према броју поена или утакмица које су освојили, у оквиру првенства. Тако је уобичајено да се говори о „класирању” тима или играча када се нађу међу највишим позицијама на турниру, односно када су ушли у групу победника.
- Када владе а шпијунске агенције документу дају статус „поверљивог“, што значи да његово читање није јавно и резервисано је за оне који имају потребна овлашћења или дозволу. Дакле, тајни документи су део тајне народа, све док се не „декласификују“, односно не објаве, када се сматра да више не представљају опасност по националне интересе.
- У свету информационих наука то се назива „класификовањем” или „каталошким” уносом нових књига или докумената у информациони систем организације и проналажења, кроз димензије и друге податке који су део кода. Ово омогућава подносиоцу захтева да тражи одређену књигу међу стотинама или хиљадама примерака доступних у колекцијама библиотеке или у репозиторијуму књижаре.