• Шта је колаборативни рад?
• Карактеристике колаборативног рада
• Значај заједничког рада
• Предности заједничког рада
• Заједнички рад у учионици
• Примери заједничког рада

Објашњавамо шта је колаборативни рад, његове карактеристике, предности и примере. Поред тога, заједнички рад у учионици.

Интернет је омогућио колаборативни рад на глобалном нивоу.

Шта је колаборативни рад?

Колаборативни рад обухвата сву ону динамику вршњачке производње или масовне сарадње, односно у којој посао великог броја појединаца координира се и води ка а објективан заједнички. Ис координација генерално одговара заједнице Самоорганизовано, у коме се рад изводи без формалних обавеза и без признања ексклузивног аутора резултата.

Заједнички рад не треба мешати са тимски рад, упркос чињеници да свака сарадња нужно подразумева заједнички или тимски рад.

Док тимски рад препознаје а Вођа дефинише, колективизује одговорност и организовати а група да би се испунио одређени задатак, заједнички рад се обично обавља без присуства формалних шефова, кроз индивидуалне доприносе знања, а са крајњом сврхом дељења постигнутог знања.

Од давнина су постојали различити облици колаборативног рада, али никада раније нису постојали тако опипљиви и евидентни примери као они који су дозвољавали Интернет. Добровољни збир труда и знања заједнице корисника лако се исплати када су у питању људи који чак и не морају да деле физички простор и временски термин.

Савршен пример за то су комади софтвер отвореног кода, у којој било који Корисничко име можете добровољно уложити своје време и труд и избацити нове облике ажурираног и побољшаног кода.

Карактеристике колаборативног рада

Уопштено говорећи, колаборативни рад карактерише следеће:

• То је облик добровољне сарадње између чланова специјализоване заједнице, способних да поделе труд, време и знање у изградњи нових платформи знања.
• Састоји се од синергије знања и напора организоване заједнице, углавном људи који деле страсти или знање.
• Обично се руководи принципима слободног протока информација, алтруизма и волонтирања, због чега се често сматра радном културом сам по себи.
• За разлику од других облика рада, он не ствара осећај групе, већ припадност а нацрт колективне.

Значај заједничког рада

Заједнички рад олакшава постизање дугорочних циљева, омогућавајући да се континуирани индивидуални доприноси слободно крећу ка циљ.

Међутим, постоји важна маргина координације: динамика сарадње, пошто је бесплатна и добровољна, добија континуиране доприносе који повећавају вредност и обим пројекта. У ствари, ова врста рада не тежи оптималним резултатима у квалитету или продуктивности, већ ради на интеграцији заједничког знања.

Предности заједничког рада

Будући да сте волонтер, заједнички рад смањује трошкове.

За разлику од других облика рада, сараднички рад не захтева формално дефинисану структуру, тако да је мање ригидан и принудан у својим облицима: без шефова, без званичне поделе посла, овај вид рада заснива се на континуираном ажурирању заједничког знања. То је задатак који више од свега зависи од теста.

Исто тако, ради се о дислоцираном, масовном и дисперзованом моделу рада, који није вођен распоредом и који се, штавише, добровољно одржава, тако да су његови трошкови производње, бар у том смислу, веома ниски. С друге стране, пројекат не зависи у потпуности ни од једног од својих сарадника, већ је пре облик колективизације знања, стран традиционалним главама и руководствима.

Заједнички рад у учионици

Многи савремени трендови у образовању виде сараднички рад као вредан процес за учионицу. На првом месту, зато што нам омогућава да схватимо образовни процес као динамику интеграције знања и пракси, а не као вертикални процес у коме наставник преноси знање својим ученицима.

Ова нова радна динамика је погодна за разноликости, инклузија и мотивација индивидуални групни рад, пошто појмови успеха и неуспеха тада зависе од целе групе, а не само од појединца на њеном челу. Или сви добијају, или сви губе.

Примери заједничког рада

У софтверу отвореног кода, корисници могу да прецизирају програмски код.

Неки примери успешног заједничког рада су следећи:

• Википедија, слободна енциклопедија и сви други слични „Вики“ пројекти, у које корисници сами уводе података који чине енциклопедију.
• Линук и софтвер отвореног кода, чији сопствени корисници могу допринети побољшању свог програмског кода, стварајући солиднији и ажуриранији програм.
• Дигиталне библиотеке на чијим се „страницама“ налазе архиве књига, серија и филмова бесплатне дистрибуције, како би се добио комплетан и важан каталог дела који је доступан свима, али и трећим лицима.