• Шта је била Кубанска револуција?
• Револуција на власти
• Узроци кубанске револуције
• Последице кубанске револуције

Објашњавамо шта је била Кубанска револуција, ко је био део ње и њене догађаје. Такође, његови узроци и последице.

Левичарску Герилску армију предводио је Фидел Кастро Руз.

Шта је била Кубанска револуција?

Кубанска револуција је позната као устанак у оружју кубанског револуционарног покрета, левичарске герилске армије коју предводи Фидел Кастро Руз, против диктаторског режима Фулхенција Батисте, који је управљао судбинама карипског острва од 1952. године.

Овај устанак је почео 26. јула 1953. године, када се група младих људи на челу са Кастром одвојила од Кубанске народне партије и започела оружану борбу против Батисте, назвавши себе „стогодишња генерација“, и покушала да заузме касарну Монкада у Сантјаго са Кубе и касарне Карлос Мануел де Сеспедес у Бајаму, који није успео у покушају и био је ухапшен и кривично гоњен од стране диктатуре.

Кастро и његови следбеници биће амнестирани 1955. захваљујући међународном притиску, након што су платили 22 месеца затвора, а основали су Покрет 26. јула (М-26-7), антиимперијалистичку и демократску организацију, засновану на идејама Хозеа Марти.

Затим су отишли ​​у Мексико и тамо формирали револуционарну војску са којом су збацили Батисту, објективан Почели су 25. новембра 1956. слетањем на Кубу и уласком у Сијера Маестру у источном делу земље.

У команди Герилске армије, Фидел Кастро, Ернесто „Че“ Гевара и Камило Сјенфуегос и Хуан Алмеида, уживали су огромне симпатије широм света у контексту Хладног рата између Сједињених Држава и Совјетски Савез, када су започели своју скоро трогодишњу борбу за рушење диктатуре.

1. јануара 1959. герилске трупе су заузеле Хавану и Сантјаго, успоставивши влада привремени и разнолики, у рукама магистрата Мануела Урутиа Ллеоа у ​​председништву и са Фиделом Кастром као командантом војске. Ову владу су признале Сједињене Државе и значила је крај Батистине диктатуре.

Револуција на власти

Упркос приврженост револуционарни са новим слободним изборима чим су дошли на власт, како је најављено у „Манифесту Сијера Маестре“, једном на власти одлучено је да се избори не одржавају до 1974. године.

Након проглашења кубанског комунистичког режима, избори су се редовно понављали, али кроз индиректни систем у рукама Државног савета којим је председавао Фидел Кастро, председник Кубе од тада до 2008. године, наследивши га на његовом месту, брат Раул.

Комунистички режим је имао помоћ и савез Совјетског Савеза (СССР) и био је санкционисан и економски блокиран од стране Сједињених Држава од 1960-их, након што је неколико покушаја инвазије на острво пропало, један из Доминиканске Републике Леонидас Трухиљо и други из САД, у чувеном Заливу свиња.

У то време, покушај СССР-а да инсталира сет нуклеарних бојевих глава на Куби како би угрозио своје северноамеричке ривале довео је до глобалне кризе познате као Кубанска ракетна криза („Карибска криза“ за Русију и „кризни октобар“ за Кубу), и који се сматра једном од највиших тачака целине сукоба хладног рата.

После пада СССР-а 1991. године, ово је довело комунистичку Кубу у време глади и беде без премца које је названо „Посебан период“ и које је довело до очајничког бекства многих осиромашених Кубанаца, бацајући се у воду у домаћим чамцима да би отићи на територију Северне Америке.

Кубанска револуција се сматра важним догађајем на континенталном и светском нивоу, још увек симболом антиимперијалистичких борби Латинска Америка и из трећег света, као и од револуционарне левице и левичарског опредељења за оружану борбу.

Узроци кубанске револуције

Главни узроци кубанске револуције могу се сажети на следећи начин:

• Светски утицај Октобарске револуције 1917, у којој је руски пролетаријат свргнуо цареве и покренуо револуционарну владу. Исто се догодило и са револуцијом у Гватемали 1944. године.
• Тхе дрзавни удар Фулхенција Батисте против легитимно изабране владе Карлоса Прија Сокараса, што је изазвало дубоку нелагодност у Популација.
• Зависност од Сједињених Држава које су одржавале Батистину војну диктатуру на Куби, док је кубански народ патио од незапослености и корупција генерализовани.

Последице кубанске револуције

Кубанска револуција је са собом донела почетак комунистичког режима.

Са своје стране, главне последице Кубанске револуције могу се сумирати као:

• Пад Батистине диктатуре и почетак периода револуционарних реформи и национализација на Куби, што је утицало на банкарску и шећерну индустрију и на крају изазвало масовни егзодус кубанске средње класе.
• Раскид односа између САД и Кубе и економска и комерцијална блокада прве према карипском острву, које ће постати економски зависно од Совјетског Савеза до његовог распада почетком 1990-их.
• Почетак Комунистички режим Кубанац који још увек овим управља нација, и да ће брзо добити одбацивање латиноамеричке интелигенције која их је у почетку подржавала, због своје ауторитарне политике (погубљења, суђења по кратком поступку, прогон противника, хомосексуалаца и уметника, забрана напуштања острва итд.).
• Кубанска револуција је извршила огроман утицај на друге револуционарне левичарске покрете широм Латинске Америке, што је такође довело до појаве гериле и побуњеничких покрета на које су Сједињене Државе одговориле финансирањем крвавих антикомунистичких диктатура као што је пиночетизам (Чиле) или Национални процес реорганизације (Аргентина).