• Шта је дигитална приватност?
• Карактеристике дигиталне приватности
• Проблеми и ризици у дигиталној приватности
• Важност дигиталне приватности
• Приватност на вебу
• Приватност у друштвеним мрежама

Објашњавамо шта је дигитална приватност, њене карактеристике, важност и ризике њеног одсуства. Такође, приватност на вебу.

Дигитална приватност може спречити комерцијализацију наших информација.

Шта је дигитална приватност?

Дигитална приватност или приватност у Интернет, је степен контроле који имамо над личним садржајем који добровољно или невољно уносимо на Интернет, све док корисника, виа веб странице, Пријаве или било који други комад софтвер, посебно када га могу чувати, користити и комерцијализовати трећа лица.

Дигитална приватност подразумева право које људи имају да управљају нашим „дигиталним отиском“, тј информације које остављамо за собом када користимо Интернет и 2.0 технологије и да ограничимо њихову употребу Посао и трећих лица, како у легалне тако иу незаконите сврхе.

То је савремена брига која је настала масовношћу онлајн пословања и друштвене размене путем дигиталних платформи и друштвене мреже, везано за тзв Људска права четврта генерација.

Проблем са приватношћу и заштитом података на Интернету то има везе са чињеницом да је то релативно нова област људског искуства. Зато је лоше уређена правно и без својих институција.

Данас се на Интернету свакодневно несређено и, у многим случајевима, без надзора деле незамисливе количине информација захваљујући технолошкој динамици чија знања а специјализовано руковање није баш популарно доступно, односно високо техничко и специјализовано руковање.

Почетком 21. века појавиле су се бројне националне и међународне иницијативе, заинтересоване за законски регулаторни оквир или неку врсту надлежности у вези са управљањем информацијама на мрежи. Конкретно, настоји да регулише „велике податке“: велике количине информација које корисници добровољно уносе у мрежу, а које се комерцијализују и користе у приватне сврхе без њиховог знања или сагласности.

Карактеристике дигиталне приватности

Уопштено говорећи, дигиталну приватност карактерише следеће:

• Односи се на све облике информација које корисници интернета остављају за собом када претражују или користе различите врсте апликација и софтвера. Ово може да варира од основних личних података, као што су име, број телефона или број кредитне картице, или више апстрактних података као што су географска локација, лични контакти, историја прегледања и обрасци потрошње информација, на пример.
• Такође се односи на сопствени садржај који генеришу корисници Интернета, као што су поруке, слике, видео снимци и снимци, направљени да добровољно или невољно круже мрежом, преко приватних или јавних канала.
• Није ограничено на коришћење веб страница, већ и на пренос података приликом обављања послова електронске трговине, коришћења апликација, сервиса за тренутне поруке или друштвених мрежа.
• Обично се регулише од Закони локални или национални, разматрани у сваком правни систем посебно. Међутим, глобална природа Интернета увек представља изазов за његову локалну регулацију.
• Реч је о компанијама које се баве развојем софтвера и онлајн услугама, као и провајдерима приступа Интернету, који продају ову услугу неселективно, па стога морају бити одговорни, чак и делимично, за свој начин коришћења.

Проблеми и ризици у дигиталној приватности

Тхе ризике које подразумева одсуство дигиталних политика приватности су много озбиљније него што већина становништва претпоставља и могу да утичу на приватност на катастрофалан начин, ако се одговарајуће мере не предузму на време. Главни од ових ризика и проблема су сажети у:

• Праћење и геолокација. Уређаји као што су мобилни телефони или чак ИП адреса компјутери може открити трећим странама прилично детаљне аспекте географске локације корисника, као што су где се налазимо и колико дуго, са ким се поклапамо и где, које злонамерни људи могу да искористе да почине злочини и узнемиравање.
• Шпијунажа и задржавање поверљивих података. Путем хакера и злонамерних програма, треће стране могу да добију приступ нашим уређајима повезаним са Интернетом и да манипулишу њима да би ухватили поверљиве информације, као што су бројеви кредитне картице или социјалног осигурања, или чак компромитујуће информације помоћу веб камере или микрофона наших уређаја. Са том информацијом могли би да изврше уцену.
• Анализа саобраћаја. Различите апликације бележе наше онлајн навике, чувајући информације о томе шта видимо и колико дуго, а затим те информације пласирају трећим лицима, а да ми не знамо ко су, шта ће са тим да раде или колико новца је опис нашег Интернет навике су вредне.
• СПАМ И рекламирање обмањујуће. Ово није ништа ново за традиционалног корисника Интернета: лажне рекламе, е-поруке лажне или се претварају да су из наших банака (пхисхинг или крађа идентитета), укратко, постоје веома различите стратегије на мрежи за хватање наших података и њихово коришћење против нас, или да нас бомбардују оглашавањем које не само да је досадно, већ и Дугорочно ограничава могућности наше електронске опреме.
• Сајбер малтретирање. Недискриминаторни приступ личним информацијама дозвољава окрутне појаве као што су малтретирање путем интернета или сајбер малтретирање, у којем се једна или више појединаца посвети понижавању, клеветању или психичком повреди особе, посебно деце и адолесцената, у много немилосрднијој верзији малтретирања или малтретирање.

Важност дигиталне приватности

Недостатак дигиталне приватности утиче на друштвене, економске и политичке аспекте живота.

Дигитална приватност је од суштинског значаја да гарантује исправну, уз поштовање и безбедну употребу динамике коју Интернет омогућава. То је корак, ако хоћете, ка пријатељском, сигурнијем Интернету који подстиче одговорно коришћење Интернета. технологије.

Штавише, ризици које представља недостатак дигиталне приватности су стварни и огромни, а њени ефекти на свакодневни живот могу бити трагични, посебно у хиперповезаном и будном свету који се формира средином 21. века.

Приватност на вебу

Да би се поштовали прописи о приватности на мрежи, већ постоје различите мере које се морају поштовати у односу на примаоца информације, иако су у многим случајевима далеко од идеалних. Примери овога су:

• Правна обавештења. Правна обавештења су информативни садржаји које је предузеће дужно да унесе у своје дигиталне портале иу своје комуникације, да кориснику пружи све правне и комерцијалне информације које су му потребне да зна са ким обавља трансакције, односно од кога купује или коме даје своје податке.
• Политике приватности. На веб страницама и у одређеним врстама апликација, приступ поверљивим или персонализованим информацијама може се дати само када корисник прихвати услове коришћења. Ово се обично дешава приликом уласка на страницу и генерално под истом логиком ситног слова у банер рекламама и уговори- Нешто гломазно и обилно срочено што ниједан корисник не чита или схвата превише озбиљно, иако то заиста јесте.
• „Колачићи“. Такозвани мали фајлови који су инсталирани у софтверу за претраживање корисника и који служе за памћење информација о њиховом понашању. Неки могу бити корисни за памћење лозинки или пријављених сесија, а други могу уместо тога саставити податке и послати их трећим странама у рекламне сврхе. Међутим, инсталација ових датотека мора бити изричито прихваћена да би била легална.
• Приватност у имејловима. Компаније које шаљу масовне информације електронском поштом дужне су да предузму одговарајуће мере како би корисник направио разлику између формалне и службене комуникације, копија или имитације у несавесне сврхе, као и да би дошло до било какве размене података са институцијом. строги протоколи о безбедности и приватности. Исто тако, компаније које спроводе масовно оглашавање (мејлинг листе) морају да дају корисницима могућност да се одјаве у било ком тренутку када желе да престану да примају своје поруке.

Приватност у друштвеним мрежама

Друштвени медији су још једна проблематична област за дигиталну приватност, јер их људи често користе за дељење личних података или успостављање друштвених веза, понекад са потпуним странцима. Стога постоје важне препоруке за очување приватности на друштвеним мрежама, као што су:

• Контролишите подешавања приватности наших налога на друштвеним медијима: коме дајемо дозволу да види наше фотографије, да нам пише или да приступи подацима као што су наш број телефона или адреса е-поште. Све ово би требало да се може управљати преко налога на друштвеној мрежи, како нам не би сви имали приступ.
• Будите сумњичави према налозима који тврде да су познате личности или познате личности и инсистирајте да нас контактирате, посебно када обећавају награде или друге преваре. Морамо бити селективни у погледу тога коме откривамо информације на нашим приватним налозима.
• Ограничите слање веома осетљивих информација, као што су лозинке, интимне фотографије или чак наша локација у реалном времену путем друштвених мрежа. Увек морамо да знамо коме дајемо приступ нашој приватности, а на друштвеним мрежама морамо да се понашамо као на јавном тргу.
• Одаберите да ли желимо да примамо персонализоване огласе (тј. ако желимо да пружимо податке о прегледању и понашању на друштвеним мрежама) или не. Увек можемо одбити да пружимо информације и морамо их сматрати вредним као новац: када апликација на друштвеним мрежама тражи од нас да имамо приступ нашим информацијама у замену за нешто, то нам заправо не нуди бесплатну услугу, али ми плаћајући то личним подацима.