- Шта су организми произвођачи?
- Примери организама произвођача
- Врсте организама произвођача
- Организације потрошача
- Организми који се распадају
Објашњавамо шта су организми произвођачи, њихову класификацију и примере. Поред тога, организми који конзумирају и распадају.
Организми производи синтетишу сопствену храну и храну других живих бића.Шта су организми произвођачи?
Тхе организми произвођачи, такође тзв аутотрофи (од грчког ауто што значи „само по себи” и тропе Шта то значи "исхрана”), су бића која производе сопствену храну од неорганских супстанци као нпр светлости, тхе Вода анд тхе угљен диоксид, па им други не требају жива бића да се храни.
Организми који производе одржавају равнотежу планете јер су они главни извор храна и обезбедити све хранљиве материје примарним потрошачима, генерисати кисеоник и обезбедити бројне гасови које чине атмосфера.
Примери организама произвођача
Неки примери организама произвођача су:
- Тхе бактерија љубичаста.
- Трава.
- Уплакана врба.
- Дрво маслине.
- Жбуње.
- Цолеоцхаете алга.
- Спирулина
- Неки микроорганизми.
Врсте организама произвођача
Организми који производе су класификовани у два типа, према извору енергије који користе:
- фотосинтетика. Они су организми који врше конверзију неоргански материјал ин органски кроз процес синтезе енергије која обезбеђује сунчева светлост. Овај процес се зове фотосинтеза. На пример, биљке који имају хлорофил, попут шпаргле и першуна.
- Хемосинтетика. Они су организми који добијају Енергија од оксидације из неорганска једињења попут гвожђа, водоника, сумпора и азота. На пример, азотне бактерије које долазе у контакт са азотом у ваздух, трансформишу га у нитрате које биљке могу да користе.
Организми производи су почетна карика у ланац исхране, који се састоји од три групе организама:
- Произвођачи
- Потрошачи
- Декомпозитори
Организације потрошача
Потрошачи, такође зв хетеротрофи (од грчког хетеро што значи „различити” и трофос што значи „исхрана“) хране се органском материјом, односно другим живим бићима поврће ја Животиње. Унутар ланца исхране, организми потрошача се деле на:
- Примарни потрошачи. Аре биљоједи животиње који се хране различитим деловима биљака као што су листови, стабљике, корење, плодови, семе или супстанце које производи биљка. Неки примери примарних потрошача су козе, краве, цврчак, овце, шишмиш, колибри и горила.
- Секундарни потрошачи. Они су животиње месождери, а сврставају се у различите типове, као нпр предатори (који лове друге животиње) и паразити (који се хране другима, али без да их убију). У многим екосистема Ово је веза малих месождера, или такође свеједе животиње, који се хране свиме. Примери секундарних потрошача су лисице, тхе пауци, богомољке, опосуми, фоке и змије мале јакне.
- Терцијарни потрошачи. То су животиње које се хране секундарним и примарним потрошачима. У овој категорији су змије породице боа, јастребови, сове, китови орке, дивљи пси.
- Квартарни потрошачи. Обично су то потрошачи који немају предатори природне и стога заузимају коначну позицију (врх) било које мреже исхране, односно крајњих потрошача или апсолутних предатора. На пример, птице грабљивице, ајкула, тхе Поларни медвед, делфини, мачке воле Лав и очњаци попут њега Вук.
- Гулови или детритивори. Неки потрошачи, који се називају једачи детритуса или детритивори, хране се органски материјал мртви укључујући лешеве, легло и измет. Посебна врста детритоједа су они конзументи који се хране лешевима, односно телом мртвих организама. Једном када живот престане, другачији микроорганизми започне варење органске материје, претходно потпомогнуто инсектима, сметларима и други организми који прождиру тело или који уништавају остатке лова других већих животиња.
Организми који се распадају
Организми који се распадају су они који користе енергију разградње органске материје, односно остатака биљака и животиња. Ови микробни организми претварају остатке у неорганску енергију коју затим користе организми који производе. Неки примери организама који се распадају су: