Објашњавамо шта је стил живота, порекло овог концепта и примере како здравих тако и штетних начина живота.
Шта је стил живота?
Када говоримо о начину живота или животним навикама, обично се мисли на комбинацију материјалних и нематеријалних фактора, односно физичких и психичких или културних аспеката који чине начин живота појединца или групе њих.
Другим речима, то је преференција у погледу врсте храна утрошене, извршене активности и навике рекурентни, који дефинишу начин на живот (тхе начин живота, на енглеском) од а особа, или од а заједница.
То је социолошки концепт који омогућава приступ идеје, вредности И понашања људских заједница. Концепт се појавио 1910-их и приписује се аустроугарском психологу Алфреду Адлеру (1870-1937), који га је у почетку дефинисао као „систем правила понашања које су развили појединци да би постигли своје циљеве у животу“. Данас се то пре схвата као изабрани пут за живот.
Употреба концепта је постала изузетно популарна након 1928. Углавном је била повезана са одређеним идиосинкразијама у гастрономији (медитерански начин живота, амерички стил живота, итд.).
Сходно томе, крајем века почиње да се повезује и са дуговечношћу и стопом оболевања, до те мере да се данас много расправља о томе које су навике здраве или штетне за здрав, дуг и активан живот, тј. који су здрави стилови живота, а који штетни.
Здрави стилови живота
Иако постоји простор за дебату о томе која је храна иу којим количинама или учесталостима је здрава за људско тело, лекари имају тенденцију да покажу склоност према одређеним стиловима храњење а пре свега његовом комбинацијом са одређеним шемама физичке активности. Дакле, постоји мање-више консензус о томе шта је здрав начин живота, а он подразумева одржавање:
- Уравнотежена исхрана, односно једење намирница из свих група у нутритивној пирамиди, у адекватним размерама и у порцијама које су довољне само да се одржимо, а да не изгубимо тежину, али и не добијемо је. То значи да дневно морамо да уносимо 30-40 килокалорија по нити тежине, према следећој расподели: 50-55% угљених хидрата, 15-20% мононезасићених масти (и 5% полинезасићених и не више од 7-8% засићених) и 10% протеина. Ово укључује дневни унос 20-25 грама биљних влакана.
- Рутина физичке вежбе, која обично укључује 30 минута физичке активности дневно која вам омогућава сагоревање вишка енергије (масти) и јачање мишића и костију.
- Добар Хигијена личну, која укључује прање тела, прање руку (нарочито пре јела), хигијену усне шупљине и зуба, као и хигијену средине у којој живимо. Ови услови ће нам помоћи да се ређе разболимо.
- Обогаћујући друштвени живот, односно неговање наклоности и пријатељства, љубави и дружења, пошто смо друштвене животиње, па су прихватање и припадност веома моћна осећања у нашој психи. Потреба за минимумом друштвеног живота да би се водила здрава егзистенција је више него демонстрирана.
- Стабилан емоционални и психолошки живот, за који је комуникација, психотерапију ако је потребно и избегавајте ситуације или супстанце које ремете ментално здравље.
Штетни начини живота
Као што постоје здрави стилови живота, постоје и штетни начини живота који угрожавају Здравље, и да нас могу довести до краћег постојања, више мучених болестима и тегобама. Генерално, штетни начини живота укључују:
- Мало разноврсне дијете, које се састоје од једног или неколико састојака из различитих група, посебно када се ради о уносу великих количина масти (посебно полинезасићених или засићених), велике количине шећера и угљених хидрата и, уопште, обилног црвеног меса. Ова врста дијете је повезана са раном појавом гојазност, дијабетес и рак. Међутим, превише строга исхрана такође може довести до анемије или недостатка витамина.
- Седећи живот, односно потпуни и продужени недостатак вежбања, који подстиче накупљање масти, слаби мишићна ткива и додатно компликује последице лоше исхране. Хипертензија и гојазност су директно повезане са седентарним начином живота.
- Прекомерна конзумација дувана и алкохола, између осталих супстанци штетног утицаја на организам, чија је повезаност са болешћу довољно доказана. Пушење није само фактор рака и коронарне болести срца, већ и разарач оралне слузокоже; У међувремену он алкохолизам уништава ћелије јетре и доприноси старењу. Да не говоримо о илегалним дрогама, чији је утицај на живот погубан, с обзиром на њихову компоненту зависности.
- Недостатак хигијене, како у погледу тела, зуба тако иу односу на животну средину, јер то подстиче појаву болести и доприноси погоршању услова живота. Ово је посебно важан фактор у земљама са лошом инфраструктуром јавних услуга, као што је често случај у тзв. трећем свету.
- Друштвена изолација, јер као друштвене животиње, људи одумиру у самоћи и одсуству смислених друштвених контаката: љубави, пријатељства, заједништва итд. По речима енглеског мислиоца Џона Дона, „ниједан човек није острво“.
- Хронични стрес, који се често назива „тихи убица“, изгледа да нема већи утицај на квалитет живота људи, али дугорочно гледано, животни модел са високим и одрживим нивоима стреса утиче на хипертензију и доводи до проблема као што су несаница, што опет има негативне последице на психу и на метаболизам.