Објашњавамо шта је калорија и како се мери та енергетска вредност. Такође, чему служе и списак намирница са њиховим калоријама.
Шта је калорија?
Када чујемо о калоријама, под појмом морамо разумети мање или више неформалну јединицу енергије садржану у храни, а то се подразумева када се оне упореде са специфичним термичким капацитетом намирнице. Вода. Пошто употреба калорија као термина није компатибилна ни са једним формалним системом јединица, често изражава двосмислену, неодређену количину енергије.
Калорије је дефинисао Ницолас Цлемент 1824. године, у почетку као калоријски килограм (килокалорија), што је био начин на који је уведен у француским и енглеским књигама између 1842. и 1867. године. температура од 1 ° Ц у узорку воде од 1 г ”(калорија-грам).Међутим, тренутно се сматра пожељнијим користити џуле (Ј) и његове вишекратнике и подмноже, као јединицу за мерење количине Енергија.
Калорије су постале веома популарне током друге половине 20. века као део дијета које су предлагале бројање калорија као начин праћења тих калорија. храна конзумиране неће обезбедити телу вишак хранљивих материја које би требало да складишти масти.
Како се мере калорије?
Калорије (цал) представљају енергетску вредност хране, изражену у количини топлоте која је неопходна да се повећа 1°Ц маса воде од 1 гр. То значи да хиљаду калорија чини једну килокалорију (кцал), што је еквивалентно око 4.185 килоџула (кЈ). Што се тиче хране, ове вредности се обично изражавају у броју килокалорија на 100 грама хране (кцал/100гр). Упркос томе што се налазе у бројним паковањима хране, калорије се не препознају у њима Међународни систем (СИ) тежине и мера.
Чему служе калорије?
Пошто калорије нису ствар, већ јединица мерење, можемо рећи да служе за одређивање количине енергије садржане у стварима, што је посебно корисно, као што смо већ рекли, за успостављање неке врсте поређења између различитих намирница и њиховог утицаја на метаболизам нашег тела.
Калоричнија храна ће укључити већу количину хемијска енергија, који прекорачењем онога што је нашем телу потребно за просечно дневно функционисање (најмање 2.500 калорија дневно и у стању мировања) постаје резерве, односно сало. Каже се да је око 7.000 калорија једнако једном килограму телесне масти.
Колико калорија има храна?
Зависи од хране:
- 100 грама зеленог поврћа (блитва, спанаћ, поточарка) даје 29 кцал
- 100 грама зелене салате, ендивије или ендивије даје по 20 кцал
- 100 грама лука даје 47 кцал
- 100 грама кромпира даје 79 кцал
- 100 грама шаргарепе даје 33 кцал
- 100 грама манга, јабуке, ананаса даје око 50 кцал сваки
- 100 грама смокава даје 80 кцал
- 100 грама ораха даје 660 кцал
- 100 грама кикирикија даје 560 кцал
- 100 грама пистација даје 581 кцал
- 100 грама белог пиринча даје 354 кцал
- 100 грама тестенине даје 368 кцал
- 100 грама овса даје 367 кцал
- 100 грама сочива даје 336 кцал
- 100 грама соје даје 446 кцал
- 100 грама инћуна даје 175 кцал
- 100 грама црвеног меса обезбеђује између 200 и 250 кцал
- 100 грама белог меса обезбеђује између 100 и 180 кцал
- 100 грама шкољки обезбеђује између 80 и 100 кцал
- 100 грама сардина даје 151 кцал
- 100 грама туњевине даје 225 кцал
- 100 грама лососа даје 175 кцал
- 100 грама пуномасног млека даје 68 кцал
- 100 грама свежег сира даје 174 кцал
- 100 грама сушеног сира даје 370 кцал
- 100 грама путера даје 752 кцал
- 100 грама шећера даје 373 кцал
- 100 грама меда даје 295 кцал
- 100 грама карфиола, броколија или зеља даје око 22 кцал сваки