Објашњавамо шта је парономазија као књижевна личност, њено порекло, како се то ради и на разним примерима. Такође и друге књижевне личности.
Шта је парономазија?
Парономазија, параномазија или просономазија је а Књижевна личност звучни тип (то јест, ради са звук од речи), а то се састоји од употребе пароними на молитва, односно речи обдарених различитим значењима, али веома сличних изговора. То је ресурс који се широко користи у писање поетски, у игриво-сатиричне сврхе, као и у изреке и народне изреке.
Термин парономазија потиче од латинског парономазија а овај из грчког παρονομασια, пошто је то веома древни извор, о коме су говорили римски граматичари попут Диомеда и Харизија (обојица из 4. века), а пре њих и сам Цицерон (106-43. п. н. е.). Већ у савременом свету то је било уобичајено међу концептистима петнаестог века и у барокна Шпански из седамнаестог века, као део његових каламбура у сврхе бурлеске.
Како направити парономазију?
Парономазија се састоји од игре звукова између сличних речи, који се сукцесивно појављују у реченици, дајући утисак да се нешто понавља. Дакле, довољно је променити самогласник и/или сугласник у истој речи да би се добио пароним, а изазов је користити их на начин који не само да има смисла, већ има и домишљатост: да уведе шала или исмевање реченог.
На пример, ако узмемо реч „корак“, можемо пронаћи њене парониме „тежина“ и „добро“, који иако звуче слично имају потпуно различита значења, и саставити реченицу попут следеће: „Педро за пезос узима лош корак и пада у бунар“, што на прикривен начин значи да Педро пати од претеране везаности за новац.
Примери парономазије
Ево неколико примера парономазије књижевних аутора:
- „У доброј републици свештеник се моли, сељак оре, а господин се бори“ (фрај Антонио де Гевара)
- „Мало иде од игре до ватре / играња мислим да ће изгорети“ и „Од мужа до вртоглавице шта иде?“ (Тирсо де Молина)
- „Бела и лепа рука, / лепа и бела приставница / слобода и торба, / је снег и магла“ (Гонгора)
- "Јеж се перунике, чекиње, коврче од смеха" (Октавио Паз)
- "То је зид, то је обичан зид, он је нем, види, умире" (Алејандра Пизарник)
- "Човек на раменима страха" (Блас де Отеро)
Друге књижевне личности
Поред парономазије, постоје и друге књижевне личности, као што су:
- Тхе синестезија, који се састоји од мешања визуелних, слушних, тактилних или укусних сензација описаних у текст, слично као метафора.
- Тхе хипербатон, који се састоји од измене синтаксе обична реченица у циљу добијања моћних експресивних ефеката или постизања а рима жељени.
- Тхе асиндетон, који се састоји од потискивања или изостављања везе који би се нормално користио у набрајању, да би се добио одређени ритам кроз паузе.
- Тхе полисиндетон, иначе претходни, који уводи везе у све термине набрајања, чак и тамо где они иначе не би ишли, како би се постигло понављање веће гласноће.
- Тхе паралелизам, који се састоји од понављања исте синтаксичке структуре у неколико фраза или реченица, да би се постигао ритмички и секвенцијални ефекат.