• Шта су једноћелијски организми?
• Карактеристике једноћелијских организама
• Први једноћелијски организам
• Врсте једноћелијских организама
• Значај једноћелијских организама
• Разлика између једноћелијских и вишећелијских организама
• Примери једноћелијских организама

Објашњавамо шта су једноћелијски организми, њихове карактеристике и први једноћелијски организам. Класификација, значај и примери.

Појаву једноћелијских организама још је тешко објаснити.

Шта су једноћелијски организми?

Једноћелијски организам назива се свим оним облицима живота чије је тело састављено од једне ћелије, а који не чине ниједну врсту ткива, структуре или заједничког тела са другим својим врсте. Они су микроскопска бића чије је тело једно ћелија а који се често класификују као протисти (ако су еукариоти, тј. ако јесу ћелијско језгро) или бактерије и археје (ако су прокариотски, односно ако је немају).

Једноћелијски организми су најмањи и најједноставнији од свих жива бића, а обично насељавају бројне станишта, са веома разноликим метаболичким стратегијама, у распону од фотосинтеза или хемосинтезом, до распадања органски материјал, тхе паразитизам, талас грабежљивац од других једноћелијских створења. То је делимично зато што су много старији од вишећелијски организми, чији је изглед још увек тешко у потпуности објаснити.

Карактеристике једноћелијских организама

Једноћелијски организми могу формирати колоније, али не и сложене структуре.

Једноћелијски организми могу бити веома различити једни од других и могу имати веома различите карактеристике, али генерално деле следеће:

• Они се нужно састоје од једне ћелије, а можда и јесу језгро и органелееукариоти) или не (прокариоти). Ови други су најбројнији.
• Они се негују кроз Плазма мембране, што им омогућава размену материја И Енергија са спољашњим делом ћелије. Ова размена може бити пасивна (без утрошка енергије) или активна (са утрошком енергије), ау неким случајевима се дешава кроз инвагинације цитоплазма.
• Крећу се (ако се крећу) флагелама или цилијама, односно кроз додатке мембране који им омогућавају да кретање
• Могу се груписати у колоније, али никада у сложенија ткива или структуре.
• Они су микроскопски, иако њихова величина може веома варирати: еукариоти су неколико пута већи од прокариота.
• Размножавају се асексуално, кроз различите процесе деобе ћелија, као нпр митоза, тхе Бинарни фисија, тхе гемматион, итд. То значи да нису полне врсте: нема мужјака и женки.

Први једноћелијски организам

Не зна се много о првом једноћелијском организму, делом зато што је састављено од тако ситних и меких ткива немогуће је пронаћи фосиле или геолошке трагове. Поред земља се толико променио у милијардама година атмосферских, геолошких и хемијских промена да није лако утврдити само порекло живот.

Међутим, спекулише се да је прво живо биће на планети био једноћелијски организам који научници називају ЛУЦА (акроним за Последњи универзални заједнички предак или Последњи универзални заједнички предак) и од којег би потекли, у дугом и сложеном процесу. еволуционе диверзификације, сви остали краљевства живота. Процењује се да је живео пре 3,5 милијарди година у водама примитивне планете.

Врсте једноћелијских организама

Паразити упадају у унутрашњост већег организма да би се хранили.

Најчешћа класификација једноћелијских организама је она која прави разлику између прокариота и еукариота. Међутим, једноћелијски организми се такође могу класификовати на основу њихових механизама исхрана, као што следи:

• Аутотрофи. Они могу синтетизовати хранљиве материје неопходне за одржавање метаболизам мобилни телефон ходање, једноставно тако што ћете искористити предност неоргански материјал. Они то могу учинити на два различита начина:
  • фотосинтетика. Они фотосинтезују, користећи предности сунчеве светлости и угљен диоксид за метаболизам шећера. За ово су им потребни хлоропласти, мале органеле са пигментом званим хлорофил, који реагује са сунцем.
  • Хемосинтетика. Уместо да се искористи соларна енергија, искористите ослобађање хемијске реакције геолошког или неорганског порекла, и користе ове реакције за добијање хемијска енергија који се претварају у биохемија.
• Хетеротрофи. Они не могу да синтетишу сопствене хранљиве материје и морају да их узимају из њих органски материјал других организама, живих или мртвих, или њиховог отпада. Они то могу учинити на неколико начина:
  • Сапрофити. Они разграђују преостале органске материје и помажу једињењима органског порекла да постану једноставније супстанце и добијају енергију у процесу.
  • Паразити Они морају упасти у унутрашњост већих организама (посебно метазоана) да би се хранили и размножавали о трошку вашег тела, често их оштећујући у том процесу.
  • Предаторс. Они користе своју плазма мембрану за хватање и варење других једноћелијских живих бића, које асимилују у саму цитоплазму.

Значај једноћелијских организама

Једноћелијски организми су основа живота на планети, преци свих виших облика живота. У неком тренутку у историји живота на планети, морске воде су биле пуне ових микроорганизми, укључени у слепу трку за умножавање и ширење, све док се у неком тренутку није појавила могућност да се групишу, жртвују своју индивидуалност и формирају веће, сложеније организме, да направе неповратан корак ка животу какав познајемо.

С друге стране, проучавање једноћелијских организама нам је омогућило да разумемо раније игнорисане аспекте области Здравље анд тхе биологија, и утрло пут савременој медицини и проучавању биохемије.

Разлика између једноћелијских и вишећелијских организама

Вишећелијски организми се састоје од бројних ћелија.

Најочигледнија разлика између једноћелијских и вишећелијских (или метазоана) је у томе што ови други имају тела састављена од ткива, односно бројних ћелија које имају заједничко порекло и које чине једну јединку. То је много ближи однос од колоније јер они жртвују свој самосталан живот у смислу безбедности, стабилности и расподеле функција неопходних за опстанак.

Примери једноћелијских организама

Амебе се хране ловом и гутањем других микроскопских организама.

Неки примери једноћелијских организама су:

• Амебе. Аре протозоа неправилног облика, крећу се померајући своју цитоплазму као да су „прсти“ (псеудоподи) и кроз себе хране, лове и гутају друге микроскопске организме.
• Парамециа. Они су још једна врста трепљастих протиста. Имају мембрану прекривену микрофлагелама које им омогућавају да се крећу великом брзином у воденим срединама у којима живе, као што су локве и баре.
• Еугленас. Еуглене су бичасти једноћелијски организми који поседују хлоропласте и хране се њима сунчева светлост али да се у случају недостатка светлости могу хранити хетеротрофно, уносећи друге организме као нпр. храна.
• Ви арх. Такође се називају и архебактерије, оне су веома примитивни прокариотски једноћелијски организми, који се могу наћи у веома непријатељским условима живота, пошто се хране анаеробном хемосинтезом.
• Бактерије. Они су најдоминантнији једноћелијски облици живота на свету, а уједно и најстарији, одговорни за већину инфекција од којих можемо да претрпимо, заједно са вирус и други патогени облици. Многи од њих слободно живе и воде егзистенцију аутотрофне, врше фотосинтезу (попут цијанобактерија).