• Шта је спољна трговина?
• Како функционише спољна трговина?
• Разлика између спољне трговине и међународне трговине

Објашњавамо шта је спољна трговина и како функционише ова врста трговине. Такође, његове разлике са међународном трговином.

Спољна трговина је регулисана уговорима, споразумима, стандардима и конвенцијама.

Шта је спољна трговина?

Спољна трговина је размена од услуге или од производи између две или више земаља или економских региона, тако да укључене нације могу да задовоље своје потребе спољног и унутрашњег тржишта. Оне земље или региони који учествују у спољној трговини имају тзв привреда отворен.

Спољнотрговинска размена је регулисана међународним уговорима, споразумима, стандардима и конвенцијама, тако да је на овај начин процес размене много једноставнији.

То ствара богатство земљама, јер подразумева улазак валута земље коју добијате за добро. На пример, ако Аргентина нешто прода Бразилу, добиће одређени износ у реалима (бразилска валута) као начин плаћања.

Како функционише спољна трговина?

За многе земље спољна трговина је од виталног значаја и постаје основа њихове економије.

За ову врсту трговина може доћи, важно је да држава дозволи улазак стране робе, мора постојати комерцијална слобода и све забране по том питању бити елиминисане, што не значи да ова трговина није регулисана.

Постоје неке земље које одлучују да затворе своје трговинске границе како би заштитиле своје индустрија и на овај начин да се може генерисати потрошња али за Посао локални. Тхе невоље Оно што то генерише јесте да оно што та држава нема не може ни тамо да постоји. За многе земље ова врста трговине је витална и може постати основа њихове економије.

Вести технологије они такође помажу да се лакше носи процес размена добара и услуга, посебно оних Информациони системи и од управљање. На пример, омогућавају вам да пратите контејнере који се испоручују из неке земље током њиховог путовања.

Постоји неколико теорија које објашњавају како функционише спољна трговина:

• Постоје такозване традиционалне теорије, које су модел апсолутне предности Адама Смита (аутор је веровао да се роба производи тамо где је цена нижа и да се одатле извози. Такође је бранио слободну трговину).
• Теорија компаративне предности Давида Рикарда (за разлику од претходног аутора, за њега су најважнији релативни трошкови).
• Хекшер-Олинов модел (и ова теорија полази од претходног аутора, али каже да свака земља производи оно добро које има највише и увози оно које је оскудније). Овај скуп теорија је омогућио земљама отворене економије да кроз њега имају веће благостање.
• И на крају, нова теорија међународне трговине (ова теорија говори о томе да постоје промашаји на тржишту и да се мора наћи друга „оптимална“ опција).

Разлика између спољне трговине и међународне трговине

Разлика између спољне трговине и међународне трговине је у томе што овај други тип укључује глобалне трансакције сваког добра у свој систем. Можемо ставити на пример Петролеум и његова цена широм света, мењаће се како се појаве различити догађаји који могу утицати на њега.

Постоје земље које не верују у предности спољне трговине, то су оне политике социјалистима или комунисти и верују у аутаркију. То значи да ће, поред нестанка ове врсте трговине, та држава бити самодовољна. Осим тога, све земље на крају се упуштају у неку врсту трговине са другим земљама јер им је веома тешко да опстану саме или зато што нема ништа што им не треба из другог региона.