циклус

Знање

2022

Објашњавамо шта је циклус и његово специфично значење у биологији, репродукцији, економији и култури.

Циклуси се понављају периодично и непрекидно.

Шта је циклус?

Уопштено говорећи, циклусом или колом називамо све оне процесе или скупове процеса који се, након што прођу, враћају у почетни положај, односно периодично и непрекидно се понављају.

Тхе Људи посматрали смо циклусе природа заувек, и схватили смо да је понављање важан елемент за одржавање процеса током времена. Дакле, већина биохемијских и биолошких процеса функционише у циклусима, као и многи од њих процеса од друштво људски. Постоје чак и концепције које предлажу цело време као гигантски циклус, уместо праве линије.

Са своје стране, реч циклус долази из грчког киклос, што се преводи као "точак" или "круг". Зато га можемо наћи као део речи као што су бицикл, моноцикл, циклотимија или рециклажа и многе друге које су повезане са идејом точка или са оним што се периодично понавља.

Осим тога, етимолошки је везан за глагол цолере ("Култивисати"), од Пољопривреда То је дисциплина која подразумева разумевање и коришћење, управо, климатских циклуса природе.

Такође је уобичајено пронаћи термин циклус у односу на контекстима веома специфичног знања. На пример, термин се користи да обухвати књижевна дела која припадају истој традицији, када приповедају догађаје који се односе на исто време или са истим ликовима: Артуров циклус књижевност Келтски, или тројански циклус грчке књижевности.

Други пример специфичне употребе речи односи се на рад на рачунару: циклус инструкција је време које је потребно да се Процесори компјутерског система да изврши инструкцију а Програм, вршећи низ интерних рачунарских процеса.

У осталом, толико је примера које бисмо могли навести да би било немогуће све навести. Затим ћемо се позабавити најважнијим.

Животни циклус

Животни циклус или животни циклус је назив који се даје скупу виталних фаза а организам било који биолошки, без обзира на царство живота којој припада, а у распону од рођења до смрти. Ово витално коло је заједничко за све облике живот, иако се може јавити кроз различите механизме, и укључује следеће:

  • Рођење, почетна тачка живота, када је ново живо биће он се рађа и излази у стварни свет да би започео своје путовање.
  • Раст, фаза која почиње чим појединац Она се рађа и у којој је посвећена да се храни док не прикупи хранљиве материје и ниво развоја довољан да започне своју фазу сазревања.
  • Сазревање, фаза у којој јединка пролази кроз неопходне промене да би своје тело припремило за репродукцију. Код људи, ова фаза је позната као адолесценција.
  • Репродукција, фаза у којој је појединац посвећен стварању што више нових живих бића или, у случају људског бића, пожељних.
  • Старост, фаза пропадања и успоравања метаболизам, у којој је степен ентропија у организму се покреће и у коме се појединац припрема за смрт.
  • Деатх, крајња тачка живота, у којој организам није у стању да овековечи своје постојање и пропада. На крају живота тело почиње своју фазу распадања.

Менструални циклус

Менструални циклус је припрема за репродукцију.

Менструални циклус (менструације) или женски репродуктивни циклус је биолошки круг заједнички свим јединкама женског пола врсте сисара, посебно људски. Његова сврха је да обнови унутрашње ткиво репродуктивног система тако да буде спремно и у оптималном стању када се укаже следећа репродуктивна прилика.

Овај циклус се дешава месечно, у периодима од приближно 28 дана, мање-више тачно и поклапајући се са лунарним календаром. Његове различите фазе су следеће:

  • Менструација, такође названа менструација, менструација или менструално крварење, је изливање ендометријума материце, заједно са количином крви, током два до седам дана. Тих дана је нормално да осетите бол, раздражљивост и хормоналне промене. Обично се менструација јавља у одсуству трудноће.
  • Преовулација, такође названа фоликуларна или пролиферативна фаза, у којој ткиво материце поново расте, пошто естрогени које производи јајник чине јајну станицу зрелом и згушњавају ендометријум, производећи цервикални слуз.
  • Овулација, средњи тренутак циклуса (око 14 дана) у коме се зрела јајна ћелија преноси из јајника у материцу кроз јајоводе, усред праве хормоналне олује, која у неким случајевима може изазвати бол у глави, па чак и делимична крварења. Ово је најплоднија фаза читавог репродуктивног циклуса (између пет дана пре и један дан после овулације).
  • Постовулација, позната као лутеална или секреторна фаза, је последња фаза циклуса, током које, ако не дође до трудноће, тело се припрема да поново покрене циклус и произведе менструацију. У случају оплодње јајне ћелије, с друге стране, ова фаза покреће хормонске и биохемијске промене које гарантују њену имплантацију у материцу.

Биогеохемијски циклуси

Биогеохемијски циклуси омогућавају стварање органске материје.

Биогеохемијски циклуси су они који се јављају у природи и који укључују елементе и/или актере биолошког, геолошког и хемијског порекла, односно жива бића, елементе присутне у земља кора, и разне хемијске реакције.

Ове врсте циклуса омогућавају размену одређених елемената кључ за формирање органски материјал између животне средине и самих живих бића, у динамици рециклаже од највеће важности за живот планете.

Ови циклуси обухватају циркулацију две врсте хранљивих материја:

  • Макронутријенти, као нпр угљеник, кисеоник, водоник, азот, утакмица, сумпор, калцијум, магнезијум и калијум, који чине до 95% маса тела живих бића.
  • Микронутријенти, 132 друга елемента у траговима присутних у малим траговима у телу живих бића, као што су гвожђе, бакар, цинк, хлор или јод.

Водени циклус

Хидролошки циклус или циклус воде је сложено коло планетарног обима, дуж којег се Вода прелази из а физичко стање другима. Овако се креће из различитих водених површина (мора, језера, реке и подземни резервоари) до атмосфера (у облику паре) и поново се таложе као киша, снег или град, или се таложе као лед на планинским врховима и у циркумполарним регионима планете.

Овај циклус је од виталног значаја за стабилност планете, јер у свом проласку кроз различите фазе, вода помаже температура циркулисати и бити уједначенији. Поред тога, дејство воде на површини земље производи ерозија, наглашавајући олакшање и трошење материјала земљине коре, који на тај начин храни различите планетарне биогеохемијске циклусе.

Економски циклус

Са своје стране, у привреда пословни циклуси или пословни циклуси су понављајуће осцилације које привреде представљају капиталисти, у којем након периода експанзије следи још један период контракције, након чега следи нова експанзија и тако даље. Сегменти експанзије доживљавају се као бонанза, док се сегменти контракције или рецесије доживљавају као криза.

Многи економисти и мислиоци су предлагали објашњења за феномен пословних циклуса, неки од њих (кејнзијанизам) чак потврђују да су они инхерентни капитализму, док други (аустријска школа) сматрају да је то последица претходне вештачке експанзије, тј. , производ задужења а не акумулиране штедње.

Од 20. века, а посебно после Велике депресије 1929. године, напори су уложени у проучавање економског циклуса, како би се могли предвидети његови узроци и контролисати осцилације између рецесије и изобиља, како би се добиле мање варијације, овај то је, мање претерано обиље, али и мање изражене рецесије. На овај начин се жели постићи равнотежа.

Културни циклус

Културни циклус је глобални процес стварања, ширења и вредновања културних производа или добара у свету, према флексибилном моделу који предлаже пет препознатљивих карика у „животном циклусу” културе:

  • Стварање, фаза у којој уметници и писци стварају сирови материјал културног израза једног друштва. На пример: аутор пише рукопис, или музичар компонује симфонију.
  • Продукција, фаза у којој створено дело улази у систем културне индустрије и тако постаје потрошно културно добро. На пример: дело које је написао аутор се уређује и објављује, или симфонија увежбава симфонија док се не репродукује.
  • Дифузија, фаза у којој произведено дело почиње свој пут до своје природне публике, кроз одговарајуће инстанце. На пример: књига аутора се продаје у књижарама, или симфонија свира у амфитеатру једну сезону.
  • Промоција, фаза у којој се улажу додатни напори да се привуче јавност на дело које се производи и шири, чинећи га видљивим кроз Масивни медији или стратегије Маркетинг. На пример: ауторска књига је представљена на сајму књига, или музичка симфонија промовисана на радију.
  • Потрошња, завршна фаза циклуса, у којој дело стиже до јавности или публике и у њима генерише културно искуство, које се заузврат претвара у славље, учешће навијача, верзије итд. На пример: ауторова књига се конзумира у круговима читалаца, или се музичка симфонија користи као звучни запис у великим филмовима.
!-- GDPR -->