Објашњавамо шта је ауторитет, његово порекло и које врсте постоје. Такође, њен однос према моћи и шта је злоупотреба овлашћења.
Шта је ауторитет?
Под појмом ауторитет подразумевамо легитимно вршење командовања, односно на моћи који се додељује на споразуман и регулисан начин свакоме ко поседује неопходне надлежности за вођство талас одлучивати.
Дакле, када а особа Са ауторитетом који даје инструкције, нормално је да се његови подређени осећају дирнутим да их изврше. Ово последње, то прихватање и признавање команде, кључно је за разумевање ауторитета и разликовање од других нелегитимних облика моћи.
Реч ауторитет долази из латинског ауцторитас, добијено из ауцтор („Аутор“). У Старом Риму, ова последња реч се није односила само на оне који нешто стварају или стварају нешто од вредности, како ми данас разумемо, већ је алудирала и на оне који су забринути да нешто расте или да то изведу на прави пут.
Према томе ауцторитас је било признање бенефициране власти која се вршила над другим, односно да је владар имао ауцторитас („Ауторитет“) у мери у којој њен влада био добар и прихваћен од свог народа.
Ауторитет је предмет проучавања различитих дисциплина као нпр јел тако, тхе политика анд тхе социологија, између осталих, а филозофски су му приступили и мислиоци као што су Макс Вебер (1864-1920) или Александар Којев (1902-1968).
Порекло ауторитета
Свака власт има порекло, у смислу да свој легитимни и формални карактер дугује испуњењу неке врсте Правила друштвено-политичког коцкања. Тако, на пример, у а демократија усклађеност са одредбама Закони а народно учешће је оно што одлучује ко има политички ауторитет.
Ова фигура се појавила заједно са друштва људска бића, резултат потребе за Људи да се удруже како би осигурали заједнички опстанак у непријатељском свету.
Потреба за хијерархије, методе организације и облика политичке моћи тада би се појавили као оруђе за вођење друштва, за одлучивање кога се слуша и шта да ради када Вођа пропада или не може да буде тако, пошто више није од користи целом друштву којим је владала.
Врсте власти
Традиционални ауторитет је заснован на традицији која дозвољава наследну моћ.Према постулацији Макса Вебера, ауторитет се класификује у три различита типа, према начину на који се добија или зарађује:
- Традиционални ауторитет. Заснован је на принципу навика (уобичајено), односно наставак начина на који се радило раније. Ова врста ауторитета стиче се захваљујући традиција, односно да Правила и споразуми који су се временом учвршћивали у друштву с генерације на генерацију и омогућавају управљање наследном, преносивом и ирационалном моћи, као што је случај са монархије, чији се приступ престолу преноси са оца на сина.
- Рационално-правна власт. Заснива се на пакту или споразуму, односно на ономе што закони утврђују ( позитивно право). Она управља влашћу у складу са принципом послушности закону, а не особи која влада, и одговара на формални оквир кроз који се наведена власт мора вршити, као што то ради изабрани председник да би управљао земља, чија је моћ ограничена другима политичке моћи и нужно мора да се потчини владавини права.
- Харизматични ауторитет. Заснован је на Поштујем, дивљење и оданост способностима личности, за шта предлаже модел ирационалне и персоналистичке моћи, која ипак на крају постаје традиционални ауторитет. Ово је случај, на пример, ауторитета проповедника над својом скупштином или капитена спортског тима.
С друге стране, читајући друге ауторе, такође се могу разликовати правни облици власти (који се намећу обавезом) и морални облици власти (који се намећу убеђењем).
Власт и моћ
Иако свака власт подразумева вршење моћи и командовања, не смемо мешати ауторитет са самом моћи. Први мора имати темеље, односно мора бити признат од оних који су му подређени, док се власт може вршити на тирански и неконсензуални начин.
На пример, легитимно изабран председник је ауторитет, док војни човек који даје а дрзавни удар и успоставља а диктатуре има моћ, али упркос отпору грађана.
Злоупотреба овлашћења
Када говоримо о злоупотреби овлашћења или злоупотреби моћи, обично мислимо на нелегитимно и/или нелегално руковање моћи од стране особе која јој приступа захваљујући свом ауторитету.
Односно, дешава се када неко ко је обдарен ауторитетом користи своју моћ да унапреди себе или своје интересе. Такво кршење правила игре противи се његовом властитом ауторитету и може га, по мишљењу његових подређених, лишити, а самим тим и приступа власти.