културни пејзаж

Објашњавамо шта је културни пејзаж, његове елементе, карактеристике и разне примере. Такође, разлике са природним пејзажом.

У Куебрада де Хумахуаца, културно наслеђе је комбиновано са природним лепотама.

Шта је културни пејзаж?

Културни пејзаж је резултат деловања људско биће на одређеној природној територији. Обухвата простор где се развој човека утицаји на опипљив начин (изградња путева, инфраструктуреитд.) и нематеријалне (уверења, културеитд.), и даје додатну вредност регион.

Културни пејзаж је драгоцен због свог природног богатства и културног развоја дуж реке историје. Међутим, она није увек препозната и цењена као таква, због чега постоји много културних предела који су класификовани као наслеђе човечанства за УНЕСЦО како би их сачували.

Заштита светских културних пејзажа (нпр шуме, планине, језера, зграде, градова, итд.), доприноси стратегије одрживог коришћења земљишта, одржавања или побољшања природни ресурси и очување биодиверзитет. Стога је веома важно да развој људских активности прати бригу о њима пејзажа.

Карактеристике културног пејзажа

У културном пејзажу долине Вињалес и даље се користе традиционалне пољопривредне технике.

Културни пејзаж хармонично комбинује природа са људским деловањем. Карактерише се као својеврсна заоставштина која открива историјске и културне аспекте једне територије, праћена ненадокнадивим природним благом уколико се оно не очува.

Културни пејзаж је важан за регион са различитих аспеката: економских (може се користити као туристичка атракција), педагошке (учио од географија, тхе природне науке, тхе историје анд тхе истраживања) и рекреативни (користи се као простор за разоноду и рекреацију).

На територији која се сматра културним пејзажом, заједница обично постиже веома снажан осећај припадности који позитивно утиче на свакодневни живот (нематеријална вредност). Ово настаје као последица живота у окружењу где природа и људски развој напредују у синергији (опипљиве вредности).

Елементи културног пејзажа

Кхапак Нан је стаза Инка којом се и данас може путовати.

Неки елементи културног пејзажа су:

  • Тхе Популација. Односи се на скуп лица који насељавају територију звану културни пејзаж и који имају тенденцију да буду концентрисани у урбанизованом подручју. Они су ти који представљају регион кроз своје традиције И традиција.
  • Тхе инфраструктуре. Односи се на архитектонски стил типичан за регион и који га разликује од других. То може бити несофистициран стил (како се не би такмичио са природним тереном у циљу његовог очувања), као што су велики градови који користе географију места за развој.
  • Тхе индустријализација. Односи се на трансформацију природе руком човека, у сврху личне користи. Ова акција води ка производном систему који, ако није правилно регулисан, може довести до пропадања културног пејзажа.
  • Тхе комуникација. Односи се на канале које стварају људи да би се повезали са суседним популацијама или чак веома удаљеним. Ово се постиже путем путева, железница, аеродрома, далековода и ожичења, између осталог.

Примери културног пејзажа

Линије Наске чине један од најмистериознијих културних пејзажа.

Бројни културни пејзажи широм света заштићени су и очувани кроз декларације о светској баштини од стране УНЕСЦО, међу њима можемо поменути:

  • Пејзаж линија Наске и геоглифа Пампаса (УНЕСЦО 1994). Налази се у сушном обичан 400 километара од Лиме, ​​у Перуу, линије и геоглифи уцртани у Обично између 500. пре Христа и 500. године н.е. Покривају површину од 450 квадратних метара. Они представљају једну од великих енигми археологија због своје проширености, природе и континуитета током времена. Неки хипотеза тврде да су имали ритуалну функцију везану за астрономија.
  • Пејзаж Кхапак Нан (УНЕСЦО 2014). Налази се од југа Колумбије преко Еквадора, Перуа, Боливије, северног Чилеа и северозападне Аргентине. То је андски систем са широким путевима који су, у време цивилизације Инца, функционисала је као веза између најважнијих градова и фаворизовала је трговина. Његово име значи "моћни пут" или "пут Инка".
  • Пејзаж Цамино Реал де Тиерра Адентро (УНЕСЦО 2010). Налази се на северу Мексика и обухвата пут од око 2.600 километара. То је рута која повезује северни Мексико са Тексасом, у Сједињеним Државама. Током 16. и 19. века, пут је коришћен за транспорт сребра извађеног из рудника Закатекас, Гванаханто и Сан Луис Потоси. Осим што је фаворизовао рударску делатност, пут је омогућио успостављање друштвених, културних и верских веза.
  • Пејзаж Куебрада де Хумахуаца (УНЕСЦО 2003). Смештен у Хухују, северна Аргентина, продужетак је „Стазе Инка“ и био је важан трговачки пут. Његов планински пејзаж истиче се разноликошћу боје на стенама (као што је чувено „брдо седам боја”) и за своје богате културна баштина, који приказује живот ловаца и сакупљача културе омахуака и неке претколумбовске и колонијалне трагове.
  • Колумбијски пејзаж кафе (УНЕСЦО 2011). Смештен у Колумбији, обухвата 6 предела у којима се узгаја кафа и 18 урбаних центара на Андима. Пејзаж одражава традиција Стогодишњица узгоја кафе у зрну, произведеног на малим парцелама које су прилагођене да издрже тешке климатске услове планинског подручја. У околним подручјима, урбанизовани региони представљају а архитектура посебно под утицајем шпанске колонизације.
  • Пејзаж долине Вињалес (УНЕСЦО 1999). Налази се на Куби, састоји се од долине окружене планинама са импресивним стеновитим пејзажом и богатом вегетацијом. И данас се традиционални обичаји користе за пољопривредну производњу, посебно дуван. Пејзаж се издваја по сопственој архитектури места за изградњу салаша и села. Културу града карактерише мултиетничка, као последица карипских утицаја.
  • Пејзаж Рио де Жанеира (УНЕСЦО 2011). Смештен између планина и мора у Бразилу, састоји се од великог града Рио де Жанеира који се протеже од врхова планина Националног парка Тихуаца до мора. Међу његовим великим историјским благом су Ботаничка башта створена 1808. године, врх Корковада и његов чувени Христос Искупитељ, брда која окружују залив Гванабара и огромни пејзажи залива Копакабана.

Културни пејзаж и природни пејзаж

За разлику од културног пејзажа, природни предео је област у којој човек није интервенисао својим деловањем и која има само своје карактеристике које су последица климатских, геолошких и природних фактора.

Тренутно је тешко пронаћи приступачна места на која човек није (директно или индиректно) интервенисао. Из тог разлога, природни пејзажи су удаљени, са ограниченим приступом или веома непријатељски расположени према људском животу.

!-- GDPR -->