• Шта је малвер?
• Врсте злонамерног софтвера
• Одакле долази злонамерни софтвер?
• Како да се заштитимо од малвера?

Објашњавамо шта је малвер и које врсте злонамерног софтвера постоје. Такође, одакле долази и како да се заштитимо од овог софтвера.

Злонамерни софтвер се инфилтрира у рачунарски систем и спроводи тајне активности.

Шта је малвер?

Ин рад на рачунару Под малвером се разуме (скупљање на енглеском одзлобес софтвер, односно „злонамерни програм“) на различите облике софтвер злонамерни чији објективан је да се инфилтрира унутар компјутерског система и једном изврши низ тајних активности, у распону од саботаже самог система, крађе података поверљиве информације, присвајање ваших рачунарских ресурса и/или зараза других система који могу бити на мрежи.

Ове врсте злонамерних програма појавиле су се током 1980-их, када компјутери личности су почеле да постају популарне широм света, а тренутно су у Интернет њихов омиљени начин размножавања, било кроз емаил сумњиво (Спам), веб странице заражен, фајлови дељено на мрежи итд.

Порекло злонамерног софтвера и рачунарских вируса у почетку је можда била шала или а игра, од стране младих програмера, несвесних штете коју би могли да изазову. Међутим, од тада је злонамерни софтвер еволуирао и растао у незаконитој употреби, до те мере да је употреба алата постала императив антивирус.

Према извештајима из посао Ф-Сецуре, у 2007. години било би малвера колико и претходних 20 година, а према Панда Сецурити-у, у 2011. креирано је 73.000 нових компјутерских претњи дневно, што далеко превазилази производњу легалног софтвера.

Врсте злонамерног софтвера

Тројански малвер позива корисника да га покрене и тако отвори злонамерне програме.

Према његовом начину ширења, можемо говорити о различитим врстама малвера, као што су:

• Вируси и црви (црви). То је софтвер који напада систем и врши штетне радње, као што је брисање критичних компоненти из система. Оперативни систем, након што је искористио своје ресурсе за слање путем е-поште или на други начин, ширећи на тај начин заразу.
• Скривени малвер. Реч је о штетним програмима чији се улазак у систем и деловање на њега одвија тихо, без икаквог утицаја Корисничко име Приметио сам.
  • Тројанци. Прерушени у нешто безопасно или корисно, ови програми позивају корисника да их покрене, а затим отварају врата стотинама других. програме злонамерно.
  • Бацкдоорс. Његово име на енглеском значи „стражња врата“, пошто омогућава трећим лицима приступ рачунарском систему, избегавајући уобичајене контроле и протоколе комуникација.
  • Дриве-би преузимања. Злонамерни делови софтвера које одређене веб странице аутоматски преузимају без тражења овлашћења од корисника или му дозвољавају да то заустави на време и отвори врата другим облицима виртуелне инвазије.
  • Руткитови. Ово су технике за модификацију кључних датотека оперативног система, како би се омогућило да присутни малвер остане скривен од инсталираних програма за откривање.
• Малвер за оглашавање.
  • Спиваре. Програми који тајно прикупљају информације посећених страница на Интернету и искористити да нас бомбардују нежељеном поштом.
  • Адваре. Они функционишу исто као шпијунски софтвер, али нам приказују оглашавање на мрежи док претражујемо.
  • Отмичари. Програми „отмичари“ који мењају конфигурацију прегледач са Интернета, присиљавајући га да почне на одређеној веб страници или да прикаже одређене поруке.
• Отмичари информација.
  • Кеилоггерс. Програми који тајно прикупљају корисничке лозинке и шаљу их анонимном подносиоцу захтева, као што су бројеви кредитних картица итд.
  • Крадљивци. Слично као и кеилоггери, они краду осетљиве информације од корисника, али само оно што се чува на рачунару.
  • Диалерс. Више нису толико популарни пошто је већина интернет конекција преко Броадбанд-а, ови програми су украли телефонски сигнал и омогућили даљинско упућивање илегалних позива. 
  • Ботнети. Ово је име дато скуповима рачунара који даљински и тајно реагују на упутства треће стране, омогућавајући им да индиректно шаљу Спам или вирусе, што отежава проналажење извора.
  • Рансомваре. Различити облици софтвера који проваљују у корисничке налоге на мрежи, мењају лозинку, а затим траже откупнину да би је ослободили.

Одакле долази злонамерни софтвер?

Долазимо у контакт са злонамерним софтвером на различите начине, на сајтовима са великим прометом као што су порно мреже или сајтови за коцкање, или отварањем сумњивих прилога е-поште.

Већина малвера долази из Кине и Сједињених Држава, највећих светских произвођача софтвера, или из других земаља нације слично. Повремено ови злонамерни програми могу чак и да потичу Посао препознати, скривени у њиховим производима.

Чувени случај је био случај процеса "ВиндовсТелеметрија„Што укључује нове верзије Виндовс, и да је способан да прикупља информације о навике корисника и тајно их послати Мицрософт, користећи системске ресурсе за ово.

Како да се заштитимо од малвера?

Инсталирање антивирусног програма је једна од најбољих опција да се заштитите од малвера.

Најбоља опција да се заштитите од малвера је да инсталирате антивирусни и антималвер програм на рачунар, који мора бити ажуран у дефиницијама вируса и којем морамо дати потребне дозволе за праћење уласка нежељеног софтвера у систем.

Такође је корисно ажурирати оперативни систем и наше главне апликације, пошто многа безбедносна ажурирања компензују слабости у систему које ови злонамерни програми могу да искористе.

И као мера дигиталне хигијене, избегавајте инсталирање непознатог софтвера на машину, као и отварање сумњивих мејлова, а камоли клик на рекламе то изгледа превише добро да би било истинито.