геноцид

Објашњавамо шта је геноцид, када се овај појам јавља и неке примјере. Осим тога, геноцидна дјела и њихова међународна регулатива.

Геноцид је везан за злочине против човечности.

Шта је геноцид?

Геноцид се састоји од скупа планираних и координисаних акција које имају за циљ истребљење или психичко и физичко повреду неке етничке, верске или националне групе.

Геноцид крши неке или све људска права, а може се спроводити радњама у распону од одузимања средстава за живот до мучења и масовног убиства.

Такође, према дефиницији о Уједињене нације, агеноцида је скуп радњи учињених са циљем да се делимично или потпуно униште а заједница етничке, верске или националне. У почетку је дефиниција укључивала и политичке групе, али је то услед интензивног притиска од стране Совјетски Савез та категорија је уклоњена.

Геноциди су увек акти екстремне мржње који траже уништење неке етничке, верске или друге групе.

Студије потврђују да је само током 20. века број људи који су умрли од последица геноцида био 70 милиона.

Појам је везан и за злочине над њима човечанство, дефинисан у Лондонској повељи 1945. године, за који су нацисти оптужени у Нирнбершком трибуналу.

Термин геноцид није дефинисан све до 1944. године, када је било потребно именовати масовна убиства над заједницама или групе на неки специфичан начин. Да видимо како долази до овог појма.

Када се појавио термин геноцид?

Реч геноцид појавила се у судским списима као описни термин.

Године 1944, адвокат по имену Рафаел Лемкин, пољског порекла, сковао је термин да би могао да се односи на антисемитске догађаје у европски континент, који су извршили нацисти. Та дефиниција је укључена у његову књигу «Сила осовине у окупираној Европи«.

За стварање појма геноцид коришћене су грчка и латинска основа, комбинујући гено, са грчког, што значи трка са цидио, од латинског, што значи убиство.

Тхе реч геноцид То није правни термин, али се у судским списима појавио као описни појам.

Уједињене нације сматрају геноцид међународним злочином који се мора спријечити и казнити, неподношљив је, подразумијева веома озбиљан злочин против читавог човјечанства.

Примери геноцида

  • јеврејски геноцид (Холокауст). Нацистички режим, под Адолфом Хитлером, покушао је да истреби Популација Јевреји европског континента, извршивши геноцид над 6 милиона Јевреја. Смрти су, између осталог, конзумиране вешањима, погоцима, премлаћивањем, екстремном глађу, гушењем отровним гасовима.
  • Камбоџа Геноцид. Режим је масовно убио око 2 милиона људи између 1975. и 1979. комунистички (Црвени Кмери) под командом Пола Пота.
  • Геноцид у Руанди. Око милион људи је погубљено 1994. Признато је по томе што је нација чији су судови санкционисали прву осуду за сексуално насиље сматрано чином геноцида јер су силовање сматрали мучењем.
  • Геноцид у Гватемали. Осамдесетих година прошлог века убијено је око 200.000 људи. У Гватемали је 2013. године бивши шеф државе Риос Монт осуђен за злочине против човечности и геноцид над мајанским градом Иксилом.

Геноцидна дела

Киднаповање и трансфер деце сматра се геноцидним чином.

Међу дела која се сматрају геноцидним су:

  • Киднаповање и пребацивање деце из нападнуте групе.
  • Принудно покоравање подљудским условима који за последицу имају смрти.
  • Директно убијање припадника групе појединаца.
  • Доношење озбиљне физичке или психичке повреде.
  • Репродуктивне интервенције које спречавају да се деца рађају у доминантној групи.

Међународни прописи о геноцидима

Шпанија је пример нације која је проширила појам, укључујући криминалне радње које траже потпуну или делимичну елиминацију етничких, верских, националних и инвалидних група.

Међутим, без претеривања можемо рећи да је Француска била нација која је највише проширила законодавство које одговара жртвама злочина геноцида, додајући овим категоријама: „група одређена на основу било којег другог произвољног критеријума“.

Историчари су такође одлучно одбацили геноциде, називајући их највишим степеном интеркултуралног, међугрупног и међународног насиља.

Окрутност ових историјских епизода била је екстремна и без преседана. Зато су злочини против човечности, као што је геноцид, неописиви. То значи да се годинама не могу прописати нити изгубити на снази као кривична пријава, без обзира на законодавство сваког народа. Ово је регулисано Конвенцијом о ратним злочинима из 1968. године.

Карактеристике геноцида

Геноцид покушава да елиминише читаву групу истовремено.

Иако је термин геноцид везан за рат, дебате су отворене од сврхе рат То је разоружати непријатеља, или преузети контролу над неком територијом или ресурсом, а не потпуно их елиминисати.

Такође је могуће разликовати геноцид од серијског убиства, јер се у првом покушава истовремено елиминисати читава група, а у другом се врше периодична и узастопна убиства.

Чак се расправља да ли употреба оружја за масовно уништење имплицира геноцид или не. Термин постоји већ неколико година и његова дефиниција још није потпуна.

!-- GDPR -->