Објашњавамо шта је кохерентност и који фактори утичу на кохерентност текста. Такође, разлике у кохезији и адекватности.
Шта је доследност?
Када говоримо о кохерентности, мислимо на способност преношења а порука на организован, разумљив и прецизан начин, како би га прималац што боље ухватио. Ова способност је евидентна и када говорити волети да писати. У ширем смислу, кохерентне ствари су ствари које имају смисла, потпуне су и организоване на такав начин да се могу разумети.
Гледано на овај начин, кохерентност има везе са везом коју представљају делови а текст: што су више и боље повезани, то ће порука бити кохерентнија, и обрнуто: што су њени делови мање повезани, резултат ће бити мање кохерентан. Овај елемент је већ присутан у пореклу речи, која потиче из латинског цохаерентиа, обдарен истим значењем, а формиран од ко- („Заједнички“) и хаерере („Придружи се“ или „придружи се“).
Са своје стране, термин кохерентност се може користити и у другим областима знања, као нпр физички („Кохерентност честица“, односно степен везе између молекула), тхе рад на рачунару („Кохерентност података“, принцип програмирање који каже да поштовање правила гарантује програмеру предвидљив резултат), или логика („Логичка кохерентност“, својство формалних система који у себи не представљају контрадикције).
Текстуална кохерентност
Ин лингвистике, говоримо о текстуалној кохерентности да се односи на степен организованости текстова, усмених или писаних. То је термин који потиче из текстова теоретичара језика као што су Роланд Харвег (1934-2019) или Теун ван Дијк (1943-), између осталих.
Овај степен организованости схвата се као својство текста које омогућава његово разумевање, а то се постиже његовом хијерархијском и структурисаном конструкцијом, односно одабирањем и организовањем информација у оквиру реченог.
Генерално, конзистентност текста зависи од следећих фактора:
- Тематска целина. Текст треба да говори о једној ствари, а не о више у исто време. Чак и ако желимо да обрадимо више тема у истом тексту, морамо то учинити на организован начин који читалац може да прати, а не као хаотично гомилање различитих идеја.
- Унутрашња логичка структура. Није довољно организовати исте идеје у тексту у несређене блокове идеје. Сваки блок или одељак мора да буде, заузврат, хијерархијски и организован, тако да можемо да пратимо ток идеја на логичан, љубазан, јасан начин. За ово је идеално направити разлику између општих идеја и посебних идеја, те између главних и споредних идеја.
- Граматичка и лексичка корекција. Биће немогуће разумети текст ако је написан на начин који је у супротности или не поштује основне принципе које текст предлаже. идиом, односно ако следи другачију логику од оне коју предлаже језик. Дакле, доследност зависи и од тога да је текст добро урађен: нема грешака у куцању. граматика, конкорданција, правопис итд.
Стога је идеално, када пишете или размишљате о добро повезаном тексту, да следите шему која укључује следеће четири фазе:
- Сакупите информације. Документујте себе на тему и бирајте, од свега што се о томе може рећи, оно што желимо да кажемо.
- Организујте информације тематски. То значи да морамо да идентификујемо различите теме или подтеме које су у нашем избору, да бисмо знали коју ћемо прво позабавити, а коју касније, којим специфичним редоследом, увек идући од најшире ка најспецифичнијој, или обрнуто.
- Структурирајте информације. Када се постигне тематски редослед, морамо написати текст тако да сваки блок или пасус истог одговара прописаном редоследу, али истовремено да садржи логичан ред у себи: да постоји главна идеја и друго секундарни, јасно препознатљиви, и наставите на сличан начин као и претходни корак: идући од најширег ка најспецифичнијем, или обрнуто, или са једне тачке гледишта на другу, по жељи.
- Исправи текст. Завршна фаза укључује поновно читање текста, ревизију нејасних или мало разумљивих пасуса и, наравно, правописну и граматичку корекцију.
Кохерентност, кохезија и адекватност
Морамо разликовати кохерентност од кохезија, што је могућност течног читања, у погледу односа речи или фразе са онима који јој претходе или долазе после.То значи да кохезија текста зависи од тога колико смо свесни онога што говоримо и како то изговарамо, како бисмо разрешили непотребна понављања, понављања и изостављања.
Другим речима, док кохерентност има везе са логичким следом текста, односно са његовом могућношћу преношења препознатљиве поруке, кохезија има везе са начином на који се његови делови међусобно дискурзивно повезују, односно са начином на који који делови текста прелазе из једног у други.
Коначно, морамо такође разликовати између оба елемента адекватност, која има везе са специфичном употребом Језик које користимо за комуникацију. Другим речима, ако је наш прималац формалан и академски, користимо одговарајући језик: пажљив, формалан, методичан. С друге стране, ако је наш прималац млада публика у свом опуштеном тренутку, одговарајући језик ће бити неформалан, опуштен, разигран итд.