• Шта је научна фантастика?
• Порекло научне фантастике
• Карактеристике научне фантастике
• Примери научне фантастике
• Елементи научне фантастике

Објашњавамо шта је научна фантастика и који су њени елементи. Такође, порекло, карактеристике и примери научне фантастике.

Повратак у будућност, класик научнофантастичног филма.

Шта је научна фантастика?

Научна фантастика је поџанр фантастичне књижевности (наративним, углавном), култивисан од 20. века па надаље у разним штампаним медијима и са различитом публиком и маргинама прихватања, чији принцип лежи у стварању спекулативних прича о утицају Наука анд тхе технологије у животу од људско биће.

Научна фантастика се традиционално сматра жанром који сања о будућим световима и будућим технолошким могућностима, због чега се жанр у великој мери ослања на способност прорицања, као што је она која се приписује Жилу Верну, писцу који је предвидео путовања балоном и у подморници у њихов романи авантура.

Међутим, предлог научне фантастике је много сложенији. Опсег тема које вас обично занимају креће се од дистопијске будућности и друштва будућности, до паралелних светова, робота, међузвезданих путовања или у временске прилике, виртуелне реалности, ванземаљске културе или физичке дилеме стварност познат. Овом наративном жанру може припадати свака тема која покреће фиктивну причу одржану у екстраполацији (преувеличавању, претпоставци, теоретизацији) дискурса науке и технологије.

Аутори научне фантастике су у великој мери култивисали жанр прича и од Роман, иако је могуће пронаћи дела уписана у овај жанр у медијима биоскоп, анимација, цомиц и видео игрице. То је због огромне популарности коју је жанр стекао од средине 20. века до почетка 21., поставши тако један од најпопуларнијих и комерцијално и уметнички најексплоатисанијих популарних имагинарија.

Порекло научне фантастике

Иако постоје књижевна дела много пре настанка жанра, али која би се могла сматрати његовим претходницима, као нпр. Франкенстеин Мери Шели, дела Жила Верна, па чак и митови јеврејског Голема и неких прича из Библије, сматра се почетком научне фантастике почетком 20. века.

Конкретно, деценије између 1920. и 1930. године, у којима је велика економска депресија изазвала потребу младих генерација да конзумирају фантастичне, бежанске приче које су им омогућиле да уђу у друге паралелне реалности и побегну од сопствене. Тако су први часописи о Стрипови који популаришу жанр, као нпр Амазинг Сториес аутора Хуга Гернсбака.

Ово порекло објашњава ауру презира и маргинализације којом ће се род од сада мислити, повезујући га са књижевности ескаписти и људи са ниским примањима. Међутим, у наредним годинама аутори књижевног калибра Исака Асимова, Роберт Хајнлајн и Артур Ц. Кларк ће култивисати роман и научнофантастичну причу са великим уметничким заслугама.

Други аутори који су потврдили место овог спекулативног жанра у светској књижевности били су Филип К. Дик, Реј Бредбери, Станислав Лем, па чак и Адолфо Биој Касарес и Хорхе Луис Борхес.

Карактеристике научне фантастике

Научна фантастика истражује снове и фантазије човечанства.

Уопштено говорећи, научну фантастику можемо идентификовати као жанр који карактерише:

• Изузетно наративна, било дуготрајна или краткотрајна, иако постоје и ретки продори у свет поезија.
• Заинтересован за научни и технолошки дискурс, чак и као изговор да се преиспита о стварности, он временске прилике, тхе живот, тхе смрти и друге трансценденталне ствари човечанство.
• Имајући одређену маргину технолошког предвиђања, што се више од свега може приписати чињеници да овај жанр истражује снове и фантазије човечанства које наука настоји да оствари.

Примери научне фантастике

Неки примери научнофантастичних књижевних дела су:

• Ја робот од Исака Асимова;
• Састанак са Рамом аутор Артхур Ц. Цларке;
• Мартиан Цхроницлес би Раи Брадбури;
• Ја сам легенда од Роберта Матхесона;
• Проналазак Морела аутор Адолфо Биој Касарес;
• Неуроманцер од Вилијама Гибсона.

Елементи научне фантастике

Сваки аутор жанра обраћа се са Либерти ваше бриге и интересовања, као иу сваком другом. Ипак, могуће је пратити неке од понављајућих мотива рода у бројним сукобима:

• Људска инвентивност. Развој нових технологија које угрожавају стабилност живота каквог познајемо, или које имају катастрофалан, неправедан или морално изазован утицај на начин на који се друштва организују, као што су биотехнологија, путовање кроз време итд.
• Свемирска авантура. Тхе екплоратион оф универзум и позитивне, негативне и изненађујуће последице које то повлачи, као што је контакт са ванземаљским културама, формирање владе галактика, сусрет са настанком универзума, сусрет са Богом.
• Непредвиђене природне појаве. Коришћење науке и технологије као савезника човека у борби да сачува свој дом (катаклизме) или да побегне од нестанка од стране непредвидивих и незаустављивих природних сила.
• Вештачка интелигенција Тхе роботски и истраживање вештачке интелигенције, са свим етичким и моралним питањима која она повлачи, ако не и сукоб између људског творца и његове креације.