Објашњавамо шта је теократија и ко врши власт у овом облику власти. Поред тога, његово порекло, карактеристике и примери.
Шта је теократија?
Теократија је а облик владе у којима Стање а политичком влашћу управљају институције од религија доминантан у нација. Односно, како му име говори (од грч тхеос, „Бог и Кратос, „Власт“ или „влада“), ради се о влада бога или, истину говорећи, његових наводних представника на Земљи: свештеничке касте или религиозног монарха.
То значи да, у а друштво теократски, моћ да усмеравају и уређују друштво врше верске институције, у складу са моралним и друштвеним кодексима које су њихове догма комплет. Дакле, у њима нема раздвајања између Закони државе и закона Цркве, или је у сваком случају веома мала раздвојеност.
Многе монархије се такође могу сматрати теократијама, пошто њихови краљеви или цареви владају по божанском праву, односно зато што је то Бог тако уредио, или да они врше његову вољу на Земљи. У овим случајевима, свештенство је такође друштвени актер са великим утицајем у политици, до те мере да су верски ауторитети који крунишу своје краљеве.
Карактеристике теократије
Генерално, када говоримо о теократији, мислимо на следеће карактеристике:
- Постоји моћна свештеничка класа и у директној или индиректној контроли државе, преко које намећу друштву мање или више фундаменталистичко гледиште о стварима. моралне, друштвени и чак политика И економичан.
- Власт се врши у име божанске воље, односно по заповести Божијој, па се стога и верски закони намећу као политички закони.
- Не постоји раздвајање између државе и религије.
Порекло теократије
Многи древни преци су били под управом шаманског мандата, односно ослањали су се на мистично знање племенског свештеника на таквом нивоу да је он био тај који је одлучио о спровести заједница: коју храну јести, а шта не, шта радити са странцима који улазе у село, итд. Ова моћ се могла или није могла поделити са војсковођом.
Међутим, први облик теократије у западној традицији појављује се у библијском Пентатеуху, у коме су левити (Левијеви потомци) формирали свештеничку касту, чије је вођство било пре појаве краљева Израела.
Други пример су египатски фараони, који су у исто време били и краљеви и свештеници, или чак богови сами по себи, а њихова моћ у одређеним периодима (као у реформама Амарнског периода) је у великој мери зависила од верских.
Примери теократија
Није тешко пронаћи примере теократије кроз историју: индијско царство Сика, владавина Далај Ламе на Тибету до кинеске инвазије 1951. или Османски калифат 1924. године.
Дубоко Промене културним Ренесанса а пре свега потоњег Илустрација, успоставио радикално одвајање државе и вере. Са своје стране, тренутно је опстало врло мало случајева теократије, као што су:
- Влада Ватикана, на челу са врховним папом Католичке цркве, папом.
- Револуционарна исламска влада Ирана, коју су од почетка контролисали ајатоласи (нарочито њен оснивач, ајатолах Хомеини).
- Де факто калифат успостављен од стране снага такозване Исламске државе (ИСИС) на Блиском истоку од 2014. године, након бруталних сукоба у региону.
- Исламска држава Авганистан, вођена муслиманским законом ( шеријата) и којим су владали муџахедини од 1992. до 2004. године.