• Који је фигуративни смисао?
• Примери фигуративног смисла
• Песме са фигуративним смислом
• Преносни смисао и буквални смисао

Објашњавамо шта је фигуративни смисао језика, на које кодове одговара, примере и његову употребу у поезији. Такође, буквални смисао.

Преносни смисао је део креативне употребе језика.

Који је фигуративни смисао?

Ин лингвистике, фигуративном смислу или Фигуративно изражавање то је небуквално или експлицитно тумачење речи или фразе, односно за њихову метафоричку, креативну или „у коду“ употребу. Из тог разлога, фигуративно значење речи подразумева потрагу за скривеним значењем, неочигледним, које се може пронаћи употребом маште или прибегавањем традиција културолошки одражен у језику.

Преносни смисао је веома уобичајен у нашој употреби Језик вербално, и није искључиво за књижевна или поетска дела, као нпр песме, стихове или песме. У свакодневном говору користимо многе изразе замишљене да буду небуквални, односно састоје се од метафоричке употребе речи које је наш саговорник генерално свестан јер су то уобичајена места у језику.

Постоји и маргина од креативност дозвољено у употреби језика, што нам омогућава да формулишемо сопствене „шифре“ са нашим пријатељима, на пример.

Фигуративно коришћење језика може да одговори на различите „шифре“ унутар језика, као што су:

• Заједничка места језика. Многи од прошлих година и који су изгубили своју праву референцу, али настављају да постоје као језички обрт, постављена фраза чије значење још увек користимо. На пример, „стави вола иза кола“, латиноамерички израз који означава да се ствари раде обрнуто.
• Дијалекти или регионална употреба језика. Они се разликују од места до места. Савршен пример за то је назив који се даје гениталијама у различитим земљама шпанског говорног подручја.
• Социолекти или сленг. Одређена друштвена класа, градских племена или разноврсних друштвене групе Обично се разликују једни од других по начину на који говоре. Пример за то је назив који се даје полицији у различитим урбаним племенима.
• Личне креативне употребе. У којима нам језик дозвољава одређену маргину оригиналности када говоримо, у могућности да креирамо сопствену реторичке фигуре и сопствена фигуративна чула. Неки од њих се могу разумети у ходу, док ће други захтевати наше објашњење.

Преносни смисао може имати различите сврхе, као што је скривање поруке тако да је трећа лица не разумеју, или наглашавање онога што је речено, или изражавање нечега што се осећа на оригиналан начин. На овај начин, то је део креативне употребе вербалног језика, а такође је кључно у вртачама језика, игрице речи и вербалне забаве.

Дакле, позивајући се на фигуративни смисао, можемо рећи да се „смрзавамо до смрти“, а да други не тумачи да смо управо умрли од промрзлина, већ да смо једноставно веома хладни, али то изражавамо претерано да бисмо нагласили порука.

Примери фигуративног смисла

Неки примери фраза са фигуративним значењем су:

• "Постани као звер." Израз чије се фигуративно значење односи на напад беса, огорчености, беса или неку емоцију насилне природе: „Мама је полудела када сам јој рекао“.
• "Скок у воду." Израз који се конвенционално назива чин венчања: „Чини се да Марија и Педро коначно скачу у воду.
• "Угризи метак."Још један конвенционални израз шпанског језика, чије је фигуративно значење скупити храброст или одлучност: „Мигел је направио велику ствар из свог срца и раскинуо са својом девојком.
• "Пад са ударца." То је још једна уобичајена фраза у којој се у фигуративном смислу изражава да нам се неко или нешто није допало: „Пад цене Петролеум Пали смо од ударца”.

Песме са фигуративним смислом

Преносни смисао, као што смо раније рекли, посебно је уобичајен у песничком или књижевном језику, који га користи као облик улепшавања и оснаживања, односно да своју посебну поруку учини јединственом и лепом.

Једини детаљ је да у неким случајевима ове креативне употребе језика немају потпуно јасно значење, због чега се често сматра поезија као мистериозни жанр, помало херметички.

Даље, то можемо посматрати у неколико примера преузетих из песама:

• Из „Песме 1“ Пабла Неруде:

Женско тело, бела брда, бедра бедра,
личиш на свет у свом ставу предаје.
Моје тело дивљег сељака те поткопава
и тера сина да скочи са дна земље.

Преносни смисао се цени у поређење женског тела са „белим брдима“ или са „дном земље“, са којег „искаче“ син када у њега сеје песник, који себе замишља као „дивљег сељака“, односно примитивног сељака. семе. Стихови алудирају на секс и еротизам, апелујући на сеоски језик, на сејање.

• Из „А лос јеалоусос“ од Гонгоре:

О магло најведрије државе,
Паклени бес, зла рођена змија!
О отровна скривена змија
Од зелене ливаде до мирисних њедара!

У овом случају, фигуративна употреба се заснива више од свега на метафоре, када је реч о „крштавању” љубоморе: пореди је са „маглом” (нечим што не дозвољава да види), са „пакленим бесом” (који долази од ђавола, од зла), са „лоше рођеним”. змија“ или „Отровна змија“ (нешто што убризгава отров, треба времена да се излечи или убија мало по мало).

Све су то бројке које наглашеније описују како се живи љубомора, која се гнезди у најинтимнијим ћошковима: „...отровна скривена змија / зелена ливада у смрдљивим недрима“.

Преносни смисао и буквални смисао

Као што смо до сада видели, фигуративни смисао је у супротности са буквалним смислом, пошто овај други узима речи и изразе на прави начин, експлицитно. Дословно значење је оригинално, речничко значење, без допуштања игрица, обрта или метафора.

Слично, када кажемо нешто што се догодило „буквално“, упозоравамо саговорника на чињеницу да не користимо метафору или фигуративну слику, већ да су се ствари десиле баш како звуче. На пример: „његов отац је буквално скочио од радости када га је видео“ значи да је човек заправо скочио.