референдум

Објашњавамо шта је референдум, како се класификују и разним примерима. Такође, шта су плебисцит и народна иницијатива.

Референдум је типичан механизам консултација директних и представничких демократија.

Шта је референдум?

То се назива референдумом или референдумом о законском механизму учешћа грађана, преко којег се подноси било какво гласање грађана закон, управни акт или одлука донета да буде потврђена од стране Ће из града. То је типичан механизам консултација директних и репрезентативних облика демократија.

Назив овог механизма потиче од латинског референдум, од глагола односити се, односно „повратити“, пошто је политичко-правним језиком Старог Рима неке ствари морале да се врате на порекло саме власти, односно на одлуку народа, када се решавају тешка питања. или компромитујући. Ове ствари су биле ад референдум, односно „да буду враћени у град“.

Тренутно постоје бројне врсте референдума, у зависности од три фундаменталне перспективе:

По свом циљу, односно према којој области се референдум тиче, могу бити четири врсте:

  • Уставни, када покрећу питање у вези са уставом или правним оквиром.
  • Правни, када покрећу питање у вези са а закон специфичним.
  • Опозив, када се покреће питање у вези са престанком мандата народног посланика.
  • Независности, када покрену питање у вези са одвајањем а Стање федерације или организације вишег политичког ранга.

По својој основи, односно ономе што предлаже или покреће, референдуми могу бити две врсте:

  • Обавезни, када је његово обележавање део прописа или закона, тако да су обавезни за правичан поступак.
  • Опционо, када је његово обележавање факултативно, у зависности од захтева организације или самих људи.

По свом карактеру, односно према врсти одлуке која се тражи од народа, референдуми могу бити четири врсте:

  • Сврсисходни, када служе за предлагање нових закона или прописа.
  • Погрдно, када служе за отклањање било каквог важећег закона.
  • Одобравајући, када служе за усвајање закона народном иницијативом.
  • Саветодавни, када служе за консултовање јавног мњења о некој теми, а да не подразумевају законске обавезе било које врсте.

Примери референдума

Референдум који је довео до „брегзита” био је толико изненађујући да је становништво тражило да се понови.

Неки примери референдума у ​​историји су следећи:

  • У Шпанији је 1986. одржан референдум да се консултује народ о чланству те нације у Организацији Северноатлантског пакта (НАТО). Опција "Да" је подржана са 56,85% гласова.
  • У Чилеу 1988. а Плебисцит Национални да консултује људе о проширењу влада ауторитарни и војсковођа Аугуста Пиночеа, који је владао 15 година, када је предводио крваву дрзавни удар против владе Салвадора Аљендеа. За опцију „Не“ гласало је 54,17 одсто Чилеанаца, чиме је диктатура прекинута.
  • У Боливији је 2009. године одржан уставни референдум, који је саставила и одобрила боливијска уставотворна скупштина, а дјелимично модифицирао боливијски конгрес, предлажући нови устав за земља. Победила је опција „Да“ са 61,43 одсто гласова.
  • 2016. године у Уједињеном Краљевству и Гибралтару одржан је референдум о трајности Уједињеног Краљевства у Европској унији, популарно познат као „Брегзит“. Упркос чињеници да је то било контроверзно питање још од 1970-их, када је Британски комонвелт ушао у ЕУ, гласање је било изненађење за цео свет, када је 51,9 одсто бирача изабрало опцију повлачења.

Референдум и плебисцит

Разлика између референдума и плебисцита није јасна, а обично зависи од правног оквира сваке земље. У некима, две фигуре су раздвојене по врсти питања која се могу ставити на гласање, или по врсти последица које произилазе из сваког од њих. Тако ће се у неким земљама говорити о једној или другој да се односи на одређене врсте одлука, политичке и административне природе, односно законодавног типа.

Међутим, колоквијална тенденција је да се обе речи користе наизменично. Чак је уобичајено говорити о "плебисциту" да се односи на било које гласање, као синоним за "право гласа".

Народна иницијатива

У неким политичким системима, народна иницијатива или грађанска иницијатива се схвата као дозвољена интервенција Популација опште правило у законодавном понашању једне земље, односно на могућност да организовани грађани предлажу законодавне иницијативе, а да не морају бити званични део законодавна власт.

Тако, директно или индиректно, становништво може да учествује у третирању јавних послова, логично испуњавајући одређене услове које закон утврђује, као што је прикупљање потписа, на пример.

!-- GDPR -->