• Шта су стране речи?
• Врсте страних речи
• Примери страних речи
• Реченице са страним речима
• Архаизми и неологизми

Објашњавамо шта су стране речи, њихове врсте, примере и употребу у реченицама. Такође, архаизми и неологизми.

Стране речи су све чешће у данашњем глобализованом свету.

Шта су стране речи?

Стране речи или ксенизми су позајмице које језик чини од речи или израза другог, било зато што нема сопствене термине за дотичног референта, или зато што његови говорници из неког разлога преферирају страну алтернативу него своју.

Стране речи су веома честе у свим језицима, посебно у глобалном контексту какав је настао крајем 20. века и почетком 21. века. Међутим, они су увек постојали, као одраз размене и комуникације између различитих културе и цивилизације, као и сложене историјске процесе колонизације и синкретизма којима је свет био сведок.

Уопштено говорећи, странац се препознаје јер је сачувао део или цео изворни правопис, мање или више прилагођен језику примаоца. Из тог разлога, на многим језицима су цитирани или курзивом, у зависности од случаја. Међутим, са протоком времена и континуираном употребом, многе стране речи на крају се инкорпорирају у језик примаоца, постајући обични комади.

Врсте страних речи

Постоје различити критеријуми за класификацију страних речи у шпанском. Најједноставнији од свих је онај који их разликује према језику са којег су узети: „англицизам“ за позајмице из енглеског, германизам за оне из немачког, галицизам за француски, лузитанизам за португалски, нахуатлизам за нахуатл, каталанизам за каталонски , италијанизам за италијански итд.

Једини изузетак од овог критеријума су директне позајмице из латинског, које се називају „култизми“, пошто је то био језик на коме су говори писани и изречени током већег дела западне историје.

Други могући критеријум за класификацију страних речи заснива се на њиховом облику и разликује их у три типа:

• Лексичке позајмице. Настају када језик који прима део из речника другог језика, са његовом формом и садржајем, уграђује као свој. У неким случајевима, ово подразумева морфолошко деформисање речи како би се прилагодила циљном језику (на пример, „скенер“ на шпанском за „скенер“ на енглеском), мада у другим случајевима може задржати свој облик, па чак и свој звук (на пример, „џез“ на енглеском и шпанском).
• Семантичке позајмице. Настаје када се реч која већ постоји у циљном језику угради са значењем које раније није имала, а долази из страног језика. Ово је случај, на пример, са глаголом „уклонити“ на шпанском, чије је првобитно значење „Померати ствари или делове ствари које су заједно, окретати их и трести“, али за које је значење „брисати или елиминисати ” се обично додаје. од енглеског „уклонити”.
• Семантички трагови. Ово је случај сличан претходном, у којем се у потрази за значењем користи страни језик, с тим што је његов облик потпуно прилагођен циљном језику, као у преводу. То се лако може видети у случају „вртић“, дословног превода речи „вртић“ са немачког. У неким случајевима ова врста трљања може довести до варваризама, односно деформација језика (са нормативног становишта).

Коначна класификација, према Краљевској шпанској академији, прави разлику између неопходних или широко коришћених страних речи, које се веома често користе или немају еквивалент у циљном језику, и оних сувишних или непотребних страних речи, које непотребно замењују доступне термине циљни језик.

Примери страних речи

Реч "казна" је лексичка позајмица из енглеског.

Неки једноставни примери страних речи на шпанском су:

• Резервна копија (англицизам), да се каже резервна копија или резервна копија.
• Покупи (англицизам), да назовемо модел камиона мањи од камиона и са откривеном утоварном платформом.
• Е-књига (англицизам, од електронске књиге), за књиге у дигиталном формату.
• Казна (англицизам, пенал), за прекршаје направљене у простору за игру, у фудбалском жаргону.
• Педигре (англицизам, педигре), за порекло, племенито порекло или расу.
• Потпури (галицизам, од Пот поурри), за компилацију, антологију или микс.
• Рагу (галицизам, од рагоут), за месни паприкаш са кромпиром и поврћем.
• Ресторан (Галицисмо, ресторан), за место где продају готову храну.
• Салама (италијанизам, од салама), за популарну врсту кобасице.
• Наставни план и програм (култизам, курикулум), за резиме или сажетак путање.
• Против (култизма), „суочити се“, „супротставити“, „борити се против“.
• бољшевик (позајмица из руског болʼсхевики или больевики), за комунисте или милитанте револуционарне левице.

Реченице са страним речима

Затим ћемо убацити неке од горе наведених странаца у реченицу, да бисмо пружили неопходан контекст:

• Да ли сте се сетили да направите резервну копију пројекта?
• Утакмица Боке против Ривер Плејта дефинисана је пеналима.
• Одвео сам га у добар ресторан и наручио је пицу са саламом и рагу сосом.
• Да ли је књига за куповину е-књиге?
• Бежите, долазе бољшевици!
• Тај твој дечко има педигре.

Архаизми и неологизми

Као што има страних речи, то могу бити и архаизми и неологизми. Позивамо се на:

• Архаизми. Речи, облици и древне и нестале употребе, али које опстају у језику, упркос чињеници да се реалности које су они означили више не налазе, или су замењени другим. На пример: „гвожђе“ уместо „гвожђе“ или „вос“ уместо „ту“.
• Неологизми. Односи се на потпуно супротно од архаизама, односно на нове речи, облике и употребе које се уграђују у језик како се ажурира или ажурира, како би се носио са новом реалношћу говорника. На пример: "скенер" за скенер, или "преузми" да бисте преузели датотеке са Интернета.