Објашњавамо који су елементи кривичног дела, како су класификовани, какав је однос између њих и карактеристике сваког од њих.
Који су елементи кривичног дела?
Према Општој теорији о злочин, елементи кривичног дела или елементи кривичног дела су комплет битних карактеристика и саставница које чине свако кривично дело. Преко њих је могуће проучавати, кроз структурну декомпозицију.
Ови елементи нису независни. У ствари, у сваком конкретном случају их узимају у обзир судије или органи надлежни за доношење кривичне пресуде.
Не постоји тачан и универзалан консензус о томе шта су елементи кривичног дела, јер у том погледу постоје варијације у различитим право земаља. Оне се класификују као позитивне или негативне, у зависности од тога да ли доводе до осуде или ослобађања оптуженог.
Уопштено говорећи, они су следећи:
- Субјекти кривичног дела. Тхе лица или лица која су умешана у извршење кривичног дела, а да према својој улози у њему могу бити:
- Активни субјект. Физичко лице које изврши кривично дело.
- Пасивни субјект. Лице које је претрпело кривично дело, било да је то лично (физичко лице) или безлично лице (правно лице или морални).
- Радња кривичног дела. Сваки злочин укључује добровољну радњу или пропуст појединца (ацтус реус), а то доводи до кривичног дела. Такве радње морају бити намерне, добровољне и свесне, тако да месечар, неурачунљиво лице или несвесно лице не буде крив за учињене радње или пропусте, као ни епилептичар за грчеве свог тела.
- Тип кривичног дела. Назива се „типичношћу“ адекватности радње за злочине који су типизовани у закон, односно о којој врсти кривичног дела је реч, које су његове карактеристике и елементи забране итд. На крају крајева, све што је противзаконито мора бити обухваћено законом.
- Противправност кривичног дела. Када се говори о „противправности“, мисли се на сушта супротност од јел тако: да је чин у суштини супротан правни систем Тренутни. Дакле, злочини су противправна дела која се као таква проглашавају у поређењу са оним што је предвиђено у правном систему нација. Противправни догађаји немају могуће оправдање, јер крше а Правни стандард експлицитна.
- Кривица злочина. У овом случају ради се о психичком односу учиниоца кривичног дела у односу на учињено дело, према четири општа облика кривице одн. одговорност:
- Безобзирност. Починити злочин акцијом, бити у стању учинити више да га избегне.
- Непажња. Извршење кривичног дела нечињењем.
- Неприкладност. Извршење кривичног дела због недостатка знања минимум неопходног да се уради оно што је урађено.
- Непоштовање прописа. Настаје када се прекрше позната правила (дакле, падне у несмотреност) или када се зна да постоје прописи, они су непознати (падајући, дакле, у немар).
- Казна злочина. Овај елемент, о којем се много расправља у одређеним правним поретцима, претпоставља постојање опорезиве казне након што се докажу други елементи кривичног дела за предметни случај.