• Шта је бакарно доба?
• Почетак бакарног доба
• Карактеристике бакарног доба
• Економија бакарног доба
• Друштвена организација бакарног доба
• Крај бакарног доба

Објашњавамо шта је било бакарно доба у праисторији, његову економију, друштвену организацију и друге карактеристике. Такође, њен почетак и крај.

Бакар је био први метал који су људи научили да топе.

Шта је бакарно доба?

Бакарно, енеолитско или халколитско доба је период праисторија који је служио као прелаз између неолита (око 8.000 - око 3.500 пне) и бронзано доба. Означава почетак Старост метала (око 5.000 - око 1.000 пне). Као што му име каже, то је била етапа коју карактерише појава прве метал којим управља тхе људско биће: тхе бакар.

Временске маргине ових периода су само приближне, пошто технолошки напредак сваке праисторијске фазе није био хомоген на целој планети. Дакле, бакарно доба се повезује са открићем природног бакра од стране човечанства, које није било свесно процеса топљења и наставило је да манипулише њиме чекићем и хлађењем.

Међутим, како је овај период одмицао, појавили су се нови поступци из руку керамике и печења, што је довело до почетка металургије и могућности постизања легуре. На овај начин, човечанство је касније открило бронзу, и ушло у другу фазу Старост метала: бронзано доба.

Почетак бакарног доба

Пре формалног почетка бакарног доба, овим металом се већ руковало у неким регионима јужне Турске и северног Ирака хладним или благо загрејаним радом. Доказ за то су бакарни привесци пронађени у пећинама Шанидар на планини Загрос, чија се производња процењује на око 9.500 година пре нове ере. Ц., односно првих фаза неолита.

Али први прави докази о руковању бакром пронађени су у Анадолији и јужном Курдистану, регионима богатим овим минералом. Састојале су се од бакарне шљаке, односно остатака од његовог третмана, пореклом из неког времена око 6.000 година пре нове ере. Ц.

Народи овог краја или других суседних очигледно су ценили метал и брзо су научили да га топе, о чему сведоче налази око 4.000 година пре нове ере. Ц. на данашњим територијама Пакистана, Индије, Израела и Јордана. Током тог миленијума производња бакра је постала масовна у Евроазији и на Балкану, достигавши Античка Грчка а одатле у друге крајеве Европа.

Са своје стране, у амерички континент употреба бакра постаје евидентна много касније, око 1.000 година пре нове ере. Његова употреба се посебно проширила у боливијском и перуанском висоравни.

Касније је коришћен у облику легура са сребром и златом 500. године пре нове ере. Ц., у садашњим регионима Колумбије и Перуа. Али аутохтоне културе нису виделе у металу његов потенцијал за прављење прибора или алата, и радије су га користиле на декоративни или ритуални начин.

Карактеристике бакарног доба

Наравно, масовна и занатска употреба бакра је најтипичнија и најкарактеристичнија одлика ове фазе, толико да јој је и дала име. У почетку се користио у свом чистом стању, што га није чинило бољим од осталих посуђа од кремена или опсидијана.

Али поред овога, овај период карактерише:

• Повећање и интензивирање људске производње, као последица уградње нових бакарних алата и нових технике пољопривредних.
• Веће друштвено раслојавање, услед веће специјализације производње, посебно у занатским занатима.
• Приметан пораст размене и трговина између суседних праисторијских култура.
• Појава нових начина заузимања територије од стране древних цивилизација, које су чиниле а привреда мање домаћи и више интегрисани, под мандатом локалних поглавара који су чували вишак произведених.
• Праисторијска друштва достигла су протоурбане нивое, посебно на Медитерану, па се због тога данас сматрају преддржавним, будући да су касније довела до појаве тзв. Стање.

Економија бакарног доба

Поред бакра, грнчарија је коришћена у практичне и обредне сврхе.

Појава бакра донела је са собом нове економске могућности, не само производне. С једне стране, омогућила је производњу нових алата, а са друге је повећала размену, јер се керамика у овом периоду изузетно развила.

Посуде, украси, привесци и оружје су се производили и трговали како је метал постао вештији. Око 3.000 пне Топљење бакра је постало масовно и тако су се појавиле његове главне легуре, са арсеном и другим металима.

С друге стране, у овој фази су уведене нове пољопривредне технике као што су орање и наводњавање. Винова лоза и маслина су одомаћени, што је, заједно са изгледом запреге или запреге, водило у Сточарство до такозване револуције деривата, захваљујући употреби млека и грубе силе стоке, и вуне оваца и камила.

Све је то значило искорак у конституисању испреплетених локалних економија, чиме је превазиђен домаћи модус неолита.

Друштвена организација бакарног доба

Бакарно доба је био период у коме је човечанство добило на друштвеној сложености, као последица Промене у разноврсности и величини производње. Нови модели лидерства, јача стратификација друштва и приметан пораст економске, социјалне и културне размене били су карактеристични за овај период.

То је са собом донело евидентан демографски пораст, који се проширио, нуклеарнизовао и стабилизовао многе популације. Тако је започео пут који је касније довео до настанка првих држава.

С друге стране, металургија је донела нове идеје о материјалима и њиховој трансформацији. Његов утицај на цивилизацијски имагинар могао би довести до појаве нових божанстава везаних за ковачницу и метале, као и божанстава мушких ратника, замењујући традиционалне неолитске богиње-мајке, типичне за пољопривредно или прото-пољопривредно друштво.

Крај бакарног доба

Савладавање бакра и његове нове могућности легирања, када је откривена најосновнија металургија, довели су до добијања нових материјала. Створени су јачи облици бакра и нове легуре које данас познајемо као бронза (бакар легиран калајем).

Овај догађај означава крај бакарног и почетак бронзаног доба. Процењује се да се то догодило око 4.000 године п. Ц. на Блиском истоку и током целе године 3.000 а. Ц. ин Азија и Европе.