Објашњавамо шта је јавно право и гране студија које га чине. Такође, његова разлика са приватним правом и примерима.
Јавно право, заједно са приватним правом, чини грану позитивног права.Шта је јавно право?
Јавно право је познато као део правних система чија се правила тичу јавне власти и њених односа са појединцима организације и са собом, под условом да се то врши као заступање интереса Стање.
Другим речима, то је грана позитивно право који наређује односе субординације и надређености између државе (коју представља Јавна управа) и појединаца, као и између различитих органа који чине Јавну власт.
Заједно са приватним правом чини грану позитивног права, односно ону која је садржана у а законодавство писмено (Устав, Законитд.) и у сагласности и прихватању од стране заједница у којој влада.
Дакле, јавно право је такође део правног поретка који конструише друштва да управља својим сопственим функционисањем и коме сви они изаберу да се потчине.
Јавно право може да варира у великој мери у зависности од нација која управља, али је генерално вођена два водећа принципа:
- Начело законитости. Утврђује да свака радња јавних овлашћења мора нужно бити регистрована у постојећем правном поретку, односно мора имати правну сигурност, према својој надлежности и природи. Односно: држава не може да крши законе.
- Принцип империје. Њиме се утврђује да се сваки однос између државе и појединаца остварује из ситуације неједнакости у којој први има домен (империум) за које ће вршити јавна овлашћења. То ће рећи: држава је власт.
Гране јавног права
Кривично право је, између осталог, одговорно за кажњавање оних који крше закон.Гране јавног права су обично следеће:
- Уставно право. Та грана која се тиче тумачења законских текстова Устава и других писаних уредби које су темељне у изградњи државе.
- Управно право. Оно што регулише управљање јавности и модулира функционисање и односе између различитих тела која чине државу.
- Међународно јавно право. То се тиче односа између различитих националних држава планете: њихових заједничких планова, њихових економских споразума и размене, њихових граничних спорова итд.
- Кривично право. То се односи на казнени капацитет државе, односно њену способност да кажњава оне који крше закон и да врши принуду на оне који крше закон. Грађани међу онима који преовлађују.
- Процедурални закон. Он регулише механизме и процедуре државе у погледу начина на који врши своју власт, гарантујући минимална права и пропорцију у сваком тренутку.
- Закон о раду. Та грана везана за правни оквир који регулише рад гарантује свој достојанство, законитост и правичне накнаде, као и права и дужности радника, послодаваца, синдикати, итд.
- Финансијско право. Регулише процесе јавне потрошње, да гарантује транспарентност и добро понашање државе у коришћењу јавних средстава.
- Пореско право. Онај који има везе са порези, порезе и друге облике наплате пореза, које држава користи за самофинансирање.
- Изборни закон. Задужена је за регулисање поступка сукцесије моћи и смене владара на свим нивоима, у било којој од јавних овлашћења.
Разлика између јавног и приватног права
Разлика између јавног и приватног права датира још од давних година Римско право, када се наметнула потреба да се направи разлика између правних ствари које се односе на појединце (приватно право) и оних које се тичу „Рес Публица“, односно јавне „ствари“ државе (јавно право).
Обе гране се, дакле, разликују по свом делокругу: када су у питању ствари које укључују појединце или чак државу која наступа као једна од њих (комерцијалне операције, наследство, приватно власништво, итд.) говорићемо о приватном праву; када је реч о држави и правилима о суживот а о друштвеном пакту (јавни ред, јавна средства, деловање државе, итд.) говорићемо о јавном праву.
Примери јавног права
Примери јавног права су једноставни и обилни:
- Осуђивање злочинца којег су заробили органи безбедности (кривично право) и суђено од стране одговарајућег суда (процедурални закон).
- Тумачење онога што је утврђено националним уставом (уставно право) да се утврди да ли су председнички избори протекли исправно (изборни закон).
- Ревизија међународних уговора о суверенитет да посредује у трећој земљи у сукоба (међународно јавно право).
- Одбранити а запослени чија су права повређена (закон о раду).