Објашњавамо шта је научни комунизам, од чега се састојао овај скуп теорија и који су му били темељи.
Шта је научни комунизам?
Појам научни комунизам или научни социјализам користи се да разликује политичке теорије које су изнели Карл Маркс и Фридрих Енгелс, чија је теоријска основа лежала у доктрини историјског материјализма, од осталих социјалистичких струја које су постојале у 19. веку, чији недостатак „Научне“ основе, како их схватају ова два мислиоца, учиниле су их неодрживим пројектима, достојним назива „утопијског социјализма“.
Историјски материјализам који су предложили Маркс и Енгелс сугерише да је стварност друштава последица вечне борбе класа које га сачињавају да контролишу средства за производњу, назване „класна борба”. Овај сукоб је мобилисао друштво ка промени (то је био „мотор историје”) и морао је да води ка Диктатура пролетаријата, односно контроле над средстава за производњу од стране пролетаријата, индустријских радника.
Научни комунизам се, дакле, разликовао од других струја по томе што нису предлагали начин превазилажења капитализамали су се задовољили а критичко читање система. Међутим, Маркс и Енгелс су у свом раду препознали значај „утопијског” порекла као што су Роберт Овен, Анри де Сен Симон, Шарл Фурије, Луоа Блан и Пјер Жозеф Прудон, између осталих.
Тренутно нема потребе за разликовањем између научног и утопијског социјализма, пошто је Марксово дело заувек променило критички начин тумачења капиталистичког друштва, започевши различите аспекте марксизам. На пример, онај који је преовладао у Совјетски Савез То је била интерпретација „Лењина” Владимира Иљича, због чега је преименована у „марксизам-лењинизам”.
Основе научног комунизма
Основе комунизма које су предложили Маркс и Енгелс могу се сажети на следећи начин:
- Тхе класна борба као мотор историје. Као што је речено, Маркс је схватио друштвену промену као последицу тензија својствених овој конфронтацији између друштвене класе, да се види коме је остављена контрола над средствима за производњу тог времена.
- Тхе искоришћавање човека од човека. Према Марксу, капитализам као систем функционисао је на основу искориштавања предности преовлађујуће друштвене класе, тј буржоазије индустријске, радне снаге пролетаријата. То је могуће захваљујући чињеници да први контролишу средства за производњу и у замену за а плата месечно, купују од радника његов труд да произведе тржишну робу, задржавајући за себе вишак радничког рада ( Капитални добитак), пошто радник дневно производи више него што троши месечно.
- Диктатура пролетаријата. Појава бескласног друштва, комунизма, То је по Марксу било могуће тек након проласка кроз диктатуру пролетаријата, односно револуционарне транзиције у којој би биле уништене структуре угњетавања и остварен напредак ка заједничкој својини, заједничка производња и неправде капитала савладати.
- Колективизација. Превазилажење приватно власништво а од себичних и нагомилавајућих принципа капитализма би довело до праведнијег и плуралнијег друштва.