фосилна горива

Хемија

2022

Објашњавамо шта су фосилна горива, како настају и примери. Употреба, значај и утицај на животну средину који они стварају.

Фосилна горива су главни извор енергије широм света.

Шта су фосилна горива?

Фосилна горива (нпр Петролеум, угаљ и природни гас) су они који потичу природном разградњом органски материјал (биљке, микроорганизми, бактерије и алге) након процеса трансформације који може трајати више од 600 милиона година.

Називају се необновљивим изворима енергије јер су ограничени природни ресурси јер им је за формирање потребан дуг период временске прилике и специфичним условима. Не постоји други начин да се они генеришу и, упркос томе, они су главни извор Енергија широм света због своје високе калоричне вредности у поређењу са другим изворима као нпр енергија ветра талас соларна енергија.

Формирање фосилних горива

Фосилна горива се добијају процесима ископавања.

Тхе органски материјал акумулиран милионима година испод слојева земља кора а на дну језера и мора трпи разне измене услед повећаног Притисак анд тхе температура оф Обично.

Затим се трансформише у различите врсте седиментних стена или фосила који садрже концентрисану топлоту. Тако настају супстанце попут нафте, угља или природног гаса које се процесима ископавања могу извући из дубине земље. Затим, кроз третмане, они то могу олабавити Енергија концентрисане да постану горива.

Примери фосилних горива

Разликују се четири врсте фосилних горива:

  • Угаљ. То је тамноцрна седиментна стена, богата угљеником и другим хемијски елементи као водоник, сумпор, кисеоник и азот. Експлоатација овог минерала може се вршити на два начина: отвореним копом (када је угаљ дубине мање од 60 метара) или подземним.
    Од 19. века до средине 20. века возови, бродови и индустријске машине радили су захваљујући енергији овог горива. И поред тога што га је по енергетским капацитетима надмашила нафта, данас се угаљ користи за производњу пластике и уља, између осталог.
  • Петролеум. Је течност уљасто једињење угљеника и водоника (коњункција тзв угљоводоника) који се вади из бунара, дубине између 600 и 5000 метара. Да би се то добило, постављају се торњеви за бушење који се могу налазити на површини копна или на платформама у мору. Пластика, штампарска боја, гума за производњу гума, бензин, међу главним намјенама, могу се производити од нафте.
  • Природни гас. Је мешавина угљоводоника у гасовитом стању (углавном метан и у мањој мери азот, угљен диоксид, бутан, између осталог). Екстрахује се помоћу торњева за бушење и, кроз цеви намењене за транспорт гасова у великим размерама, усмерава се у електране за њихов каснији транспорт морем. Природни гас нема мирис и безбојан је, односно не можемо га осетити чулима. Из тог разлога се додаје производ са мирисом који га детектује у случајевима цурења.
  • Нафтни течни гас. Састоји се углавном од бутана и пропана, гасова који се компресују у течност, а добија се као нуспроизвод процес прераду нафте или природног гаса. Користи се првенствено као алтернативно гориво за аутомобиле на бензин. Упркос томе што производи мање енергије од бензина, његове диференцијалне предности су економска цена и нижа емисија угљен-диоксида.

Употреба и значај фосилних горива

Деривати нафте и природног гаса се користе као гориво за аутомобиле.

Фосилна горива су откривена пре више хиљада година. Међутим, то је било из Индустријска револуција (средином 18. века) када су почели да се масовно користе у транспорту и машинама.

Данас су фосилна горива главни извор енергије за друштва јер ослобађају велики терет од топлота, могу се лако транспортовати и њихова производна цена је економичнија поређење на друге алтернативне изворе. Користе се за генерисање електрична енергија и, углавном, механичка енергија (за машине, аутомобиле, авионе итд.).

Имају вишеструку употребу, као што су:

  • Стамбени. Деривати нафте и природног гаса могу се користити у опреми као што су бојлер, кухиња, бокал, електрични генератор, између осталог.
  • Комерцијални. Могу се користити на сличан начин као и за становање, али у већем обиму. На пример, у системима централног грејања.
  • Пољопривредна. Користе се за опрему која генерише ваздух топло у пластеницима, за пумпе наводњавање, механизација која обрађује земљиште, међу главним.
  • Индустриал. Природни гас се користи у производним машинама, као што су пећи, сушаре или котлови.
  • Транспорт. Деривати нафте и природног гаса се користе као гориво за аутомобиле, да би се олакшало а сагоревање средство за чишћење мотора или као расхладна течност.

Утицај на животну средину

Изливање нафте утиче на морске животиње директним контактом.

Процес вађења фосилних горива је штетан за Животна средина. Радови на бушењу раде 24 сата дневно, нарушавајући ред пословања. станиште Скоро потпуно. Могу се појавити следећи проблеми:

  • Еколошка штета. Повећање саобраћаја возила, коришћење радних машина и активности радника штете фауна Забележене су измене у односу између грабљивице и плен, као и прекид комуникације између птица певачица у сезони гнежђења и гнежђења.
  • Просипа Течности које се користе током процеса ископавања одлажу се у паралелне јаме ради каснијег третмана. Међутим, понекад се делимично излију и њихов дуготрајни утицај може оштетити тло и утицати на Здравље Од становника. Изливање нафте на мору утиче на морске животиње директним контактом, удисањем и гутањем течности.
  • Промене у пејзажу. Изградња путева за премештање неопходне механизације до подручја ископа изазива делимично или потпуно елиминисање вегетације и повећава ерозија тло. Ово хабање, које се одвија на убрзан начин, изазива оштећења која утичу на Пољопривреда локални: изазива поплаве и узрокује губитак горњих слојева сна богатих хранљивим материјама, међу главним проблемима.
  • Контаминација воде и од ваздух. Паралелне јаме које се користе за одлагање отпада су отворене јаме које могу да садрже водама остаци, хемијски производи, нафтних угљоводоника и других материја које угрожавају безбедност вода за пиће. Понекад се дешавају експлозије цеви и бунара, упркос томе што су правилно избушене. Ово изазива контаминацију водоносних слојева и ваздух, ослобађањем гаса метана и угљен-диоксида који су у великим количинама штетни за атмосфера и за локалну средину.
!-- GDPR -->