биосфера

Објашњавамо шта је биосфера, њену историју, компоненте и слојеве. Такође, шта су Унесцо резервати биосфере.

Биосфера је "живи омотач" наше планете.

Шта је биосфера?

Биосфера или биосфера је "живи омотач" Планета Земља, односно укупан скуп облика од живот (животињски, биљни, микробиолошки, итд.) и систем који чине са својим одговарајућим окружењем, који се налази у површном делу земља кора. Другим речима, биосфера је екосистема глобални, који укључује све локалне екосистеме.

Биосфера је настала на нашој планети пре око 3,5 милијарди година и од тада је еволуирала у сложености и биодиверзитет, упркос томе што је прошао кроз бројна масовна изумирања. Тхе људско биће је његов део, а самим тим и његов заједнице, нације И градова.

Термин биосфера је сковао аустријски геолог Едуард Суесс (1831-1914), али је почео да се формално користи у научним студијама 1920. године, захваљујући руском научнику Владимиру Вернадском (1863-1945), још пре термина екосистема, објављен 1935.

Биосфера је данас термин у општој употреби у областима астрономија, геологија, климатологија, палеогеографија и др дисциплине слично, увек се односи на живот на Земљи.

Компоненте биосфере

С једне стране, биосфера је састављена од самих облика живота, односно свих људских бића, Животиње, биљке, печурке, микроорганизми и друго. Поред тога, такође се састоји од различитих биогеохемијски циклуси који омогућавају одржавање живота, који се одвијају на површини земље.

То је зато што биосфера није пасивни слој у коме живе жива бића и то је то. Уместо тога, то је огромна мрежа хемијске размене са Животна средина, на различитим нивоима организације и сложености.

Слојеви биосфере

Биосфера укључује геосферу, хидросферу и атмосферу.

Биосфера нема слојеве, јер није нешто што има структуру по себи. Међутим, у њему конвергирају три система који би се могли схватити као фундаментални за његово одржавање, а то су:

  • Геосфера. Физички и чврсти слој Земље, на чијој површини се јавља живот.
  • Хидросфера. Скуп свих тела од Вода течне и чврсте које постоје на планети, а без којих живот не би био и не би био могућ.
  • Атмосфера. Хетерогена лопта гасова која покрива геосферу и која обезбеђује неопходне гасове за живот какав познајемо, посебно угљен диоксид (ЦО2) потребно за фотосинтеза и кисеоник (О) неопходан за дисање.

Значај биосфере

Биосфера је јединствена у Сунчев систем, пошто је Земља једина Планета у коме се познавао живот. То можда значи да су локација и својства Земље јединствени или изузетно ретки, те да је стога настанак биосфере нешто од највеће важности.

Поред тога, биохемијски процеси које предузимају различити облици живота мењају животну средину, додајући или одузимајући елементе у различитим једињења, што заузврат утиче на геохемијско стање света.

На пример, појава фотосинтезе током преткамбријанског периода у великој мери је утицала на састав атмосфера, пуњење кисеоником и смањење угљен-диоксида, што је омогућило постепено хлађење планете, смањењем ефекат стаклене баште атмосферских тешких гасова.

Биосфера и екосфера

Појмови биосфера и екосфера су синоними и обично се користе наизменично.

Резервати биосфере

Биосферу Ентлебуха признао је УНЕСЦО 2001. године.

То се назива резерватима биосфере у одређеним регионима планете који се сматрају репрезентативним за различите станишта. С обзиром на њихов велики научни интерес и огроман допринос биодиверзитету, посебну подршку имају УНЕСЦО, у оквиру Програма о људском бићу и биосфери инаугурисаном 1971. године.

Ови „резервати“ нису заштићена подручја, нити су предвиђена било којим међународним уговором. Они су део територијалног суверенитета својих земаља, али су у исто време део светске мреже простора коју спонзорише Унеско с обзиром на њихов интерес за еколошки одрживи развој.

Данас постоји 701 резерват биосфере у 124 различите земље.

!-- GDPR -->