аксиом

Знање

2022

Објашњавамо шта је аксиом у логичком мишљењу, филозофији и математици. Такође, примери познатих аксиома.

Аксиоми служе као основа за тело дедуктивног закључивања и теорија.

Шта је аксиом?

У свету знања и знања, познат је као аксиом за било који предлог или премиса који се сматра очигледним, односно очигледним, лако доказљивим и који служи као основа за тело теорије И расуђивања дедуктиван.

Аксиоме су општа и основна правила логично размишљање, које постоје у безброј дисциплина, научних или не, а које се од постулата разликују по томе што не захтевају демонстрацију (као што су евидентне) и стога се морају једноставно прихватити. Могуће их је упоредити са семеном: у њима је кондензовано оно што је неопходно да никне читаво једно теоријско дрво мисли.

Реч аксиом потиче од грчког аксиома („Ауторитет“), заузврат изведено од именице акиос („Заслужан“ или „адекватан“), како је то већ користио класични филозоф Аристотел (384-322. п.н.е.): „све што се претпоставља као основа демонстрације, принцип сам по себи очигледан“.

У ствари, велики грчки математичари су завештали историје веома мали скуп једноставних аксиома, добијених након логичке редукције различитих математичких теорема и задатака.

Аксиоми су веома чести у формалним дисциплинама, као нпр логика талас матх, али их је такође могуће пронаћи у веома различитим дисциплинама, иако се тај термин често користи у одређеном смислу метафорички, рећи да а идеја то је неопходно или неопходно.

Примери аксиома

Неки примери аксиома су следећи:

  • Елементи Еуклида, које је формулисао овај грчки математичар и геометриста (око 325-265 пне) у 4. веку пре нове ере. Ц., састављени су од скупа „уобичајених појмова“, које можемо савршено квалификовати као аксиоме.
  • Аксиома избора, коју је 1904. године формулисао немачки математичар Ернст Зермело (1871-1953), утврђује да сваки скуп може бити добро уређен, односно да за сваку породицу непразних скупова који постоји постоји и други скуп који садржи по један елемент сваког њиховог.
  • Аксиоми за комуникација које је формулисао аустријски теоретичар Паул Ватзлавицк (1921-2007), успостављају пет основних и очигледних принципа према којима се сви облици комуникације јављају између Људи.
!-- GDPR -->