Од активног састојка Алепласинин тренутно се развија лек који ће се користити у терапији Алзхеимерове болести. Лек је дизајниран да спречи стварање накупина које узрокују умирање ћелија мозга, што болест погоршава.
Шта је алепласинин?
Алепласинин је селективни инхибитор за којег се каже да делује на инхибитор активатора плазминогена ПАИ-1. То су протеини који се налазе у крви и играју важну улогу у згрушавању крви.
Инхибитор ПАИ-1 има задатак да разгради полимере фибрина, који делују као врста лепка током згрушавања крви, тако да се могу разградити у организму. У ретким случајевима, недостатак ПАИ-1 може се јавити унутар људског тела ако постоји мутација гена СЕРПИНЕ1. Лек ПАЗ-417 тренутно се развија из активног састојка америчке фармацеутске компаније Виетх.
Ова компанија такође има локацију у Немачкој где је медицинско истраживање главни фокус. Након што је лек тестиран и одобрен за продају, користиће се у лечењу Алзхеимерове болести.
Фармаколошки ефекат
Код пацијената који пате од Алзхеимерове болести, на неуронима у сивој материји мозга накупљају се такозвани сенилни плакови. Ови плакови су неправилно пресавијене аминокиселине и протеинске структуре које се накупљају у нервним ћелијама. Ове акумулације у коначници доводе до смрти погођених нервних ћелија.
То су углавном пептиди бета-амилоиди који се континуирано производе у здравом организму, али обично се не депонују. Недавна истраживања показала су да ови пептиди играју кључну улогу у обради информација у мозгу. Нормално, бета-амилоидни пептид активира активатор плазминогена, који заузврат активира остале ензиме који на крају поново разграђују бета-амилоидни пептид.
Код пацијената који пате од Алзхеимерове болести, овај механизам је масовно уништен. Алепласинин исправља ову грешку уколико је ПАИ-1 инхибиран и може доћи до повећаног распада бета-амилоидног пептида. Због тога што спречава одлагање пептида у сиву материју мозга, спречава се смрт нервних ћелија у погођеним регионима.
Медицинска примена и употреба
За активну супстанцу алепласинин се каже да се користи у терапији Алзхеимерове болести. Ова болест припада групи неуродегенеративних болести која се јавља углавном код пацијената који су навршили 65 година. Алзхеимерова болест је узрок око 60 процената свих деменција које погађају око 24 милиона људи широм света.
Алзхеимерова болест назива се примарна деменција јер се промена структуре мозга може идентификовати као узрок болести. Код секундарне деменције болест има и друге узроке као што су симптоми недостатка, тровање или повреде. Док се секундарна деменција може бар делимично излечити, Алзхеимерова деменција се сматра неповратном. Типична карактеристика Алзхеимерове болести је изразито и све више погоршање когнитивних способности.
Поред тога, погођени често више не могу да се носе са свакодневним животом. Плакови које би алепласинин требао да уклони често се формирају годинама пре него што први симптоми Алзхеимерове болести постану видљиви. Пошто је напреднија Алзхеимерова болест, то је лечење теже, амерички Национални институт за старење дефинисао је седам знакова упозорења који могу указивати на болест, на коју би оболели или они који су им блиски требало да прегледају лекара.
Следећи знакови упозорења указују на могућу болест: Дотична особа понавља исто питање изнова и изнова или понавља исту причу изнова и изнова. Они који су погођени више не могу обављати свакодневне послове као што су кухање или руковање уређајима и више не могу сигурно да рукују новцем. Дотична особа више не може пронаћи бројне предмете или их постављати на непозната места, након чега сумња друге људе да су им одузели предмет. Спољашност је занемарена, што погођени негирају. И: Болесни људи одговарају на питања понављајући питање.
Овде можете пронаћи лекове
➔ Лекови против поремећаја памћења и забораваРизици и нуспојаве
Пошто је активни састојак и даље у фази развоја, још нису познате нежељене ефекте.