• Шта је био Версајски уговор из 1919.
• Нагласци из уговора
• Узроци Версајског уговора
• Последице Версајског уговора

Објашњавамо шта је био Версајски уговор, услове који је наметнуо Немачкој, његове узроке и последице.

Версајски уговор је био споразум којим је окончан Први светски рат.

Шта је био Версајски уговор из 1919.

Версајски уговор је био један од мировних споразума који је дефинитивно окончао Први светски рат 28. јуна 1919. Име потиче од места његовог потписа, у Дворани огледала палате града Версаја, Француска.

Овај догађај, у који је интервенисало више од 50 земаља, посебно је окончао ратно стање између Немачког царства (или Другог немачког Рајха) и савезничких земаља.

Једанаест месеци пре потписивања Версајског уговора, већ је било потписано примирје између страна у рат. Међутим, било је потребно неколико месеци преговора на Париској мировној конференцији да би се постигао дефинитивни споразум.

Овај уговор је ступио на снагу 10. јануара 1920. године, чиме је Немачко царство подвргнуто строгом режиму разоружања. То га је приморало да преузме пуну моралну и материјалну одговорност за оно што је до сада био највећи и најкатастрофалнији оружани сукоб у модерној историји човечанство.

Намет је укључивао, на пример, гигантске одштете земљама победницама. Услови уговора изазвали су огромну огорченост у Популација немачки и осећај да би дуг било немогуће платити. Сходно томе, он је делимично одговоран за успон нацизма и за ступање Адолфа Хитлера на власт.

Након пада Царства, у Немачкој је успостављена Вајмарска република. Међутим, његова политичка слабост је додата веома лошим животним условима Радничка класа Немачки. Због тога је ауторитет уговора поткопан након 1922. године, а његова ограничења систематски је кршио нацистички режим 1930-их.

Нагласци из уговора

Версајски уговор је наметнуо порезе који су били већи од могућности Немачке.

Версајски уговор се састојао од петнаест делова, од којих је сваки био сачињен од променљивог броја чланова, који су детаљно описивали резолуције наметнуте пораженима у различитим тематским правцима. Они су укључивали све, од санкција, економских и финансијских клаузула, до редефинисања немачких граница и гаранција које би спречиле будућност сукоби.

Уопштено говорећи, ове одредбе су наметнуле Немачкој следеће:

• Смањење немачке територије за Европа са 540.766 км2 (1910, пре рата) на 468.787 км2, и обавезу да савезницима уступе читаво своје колонијално царство, подељено углавном између Уједињеног Краљевства и Француске.
• Забрањена је свака врста политичке уније између Немачке и новостворене Републике Аустрије (након распада Аустроугарске империје).
• Испорука целокупног немачког ратног материјала савезницима, заједно са њиховом ратном флотом, и смањење њихове војске на само 100.000 људи и 4.000 официра, без тешке артиљерије, подморница или авијације. Такође им је забрањена производња ратног материјала, а генералштаб је распуштен. Исто тако, укинут је и обавезни војни рок.
• Демилитаризација Рајнске области и окупација леве обале Рајне, поред интернационализације Килског канала.
• Лига народа је створена да спречи понављање таквог сукоба, а Немачкој је било забрањено да уђе у њега, под изговором да су то нација а њени савезници узрок рата и једини одговорни.
• Целокупна немачка трговачка флота је предата савезницима и договорено је годишње заседање од 200.000 тона нових бродова који би заменили онај уништен у савезничким земљама. Договорена је и испорука огромних количина материјалних ресурса, попут минералног угља, грла стоке и свих врста приватно власништво Немаца на колонијалној територији. Осим тога, Немачка би испоручила савезницима половину своје фармацеутске и хемијске производње и сву производњу подморских каблова, у периоду од пет година.
• Немачка је морала да плати превисоку цифру од 132.000 милиона немачких марака злата (што је еквивалентно 442 милиона америчких долара у 2012), цифра која је премашила међународне резерве.

Узроци Версајског уговора

Први светски рат је био узрок Версајског уговора.

Версајски уговор има један и велики узрок: пораз Централних сила током Првог светског рата. С обзиром на разорну природу сукоба, победници су жестоко реаговали на своје поражене непријатеље, подвргавајући их разним уговорима који су сачињени према сопственој жељи. Версајски уговор је био само један од њих.

С друге стране, након потписивања примирја, одржане су Мировне конференције 1919. године, на којима су учествовали представници сила победница, а пораженим није био дозвољен приступ. Тако им је све договорено наметнуто без гласа и гласа. Ово нам омогућава да разумемо осећај самовоље који је подстакао Версајски споразум.

Последице Версајског уговора

Шок за економију довео је до тога да немачка марка изгуби сву своју вредност.

Услови уговора примљени су као увреда и понижење. Његове економске последице у Немачкој биле су катастрофалне, што је изазвало хиперинфлацију, друштвену патњу и политичку нестабилност, факторе који су касније омогућили настанак фашизам.

Ови услови су били толико увредљиви да је Сенат САД одбио да потпише уговор и стога није био део Лиге народа, што је у великој мери умањило његов статус. моћи до настајања УН.