Објашњавамо шта је партеногенеза, њене узроке, врсте и примере врста које користе овај облик размножавања.
Шта је партеногенеза?
Партеногенеза је механизам за репродукција који се састоји од развоја неоплођених женских полних ћелија, односно овула које се сегментирају док не формирају комплетан ембрион, обдарен истим генетски материјал од његовог родитељ.
Партеногенеза је стога облик асексуална репродукција то не доноси генетску разноликост врсте, али уместо тога ствара генетске копије (клонова) мајке, пошто су само женке одређених врста способне за ову врсту репродукције.
Отуда и његово име потиче од грчких речи партенос, "Богородица" и генеза, "Генерација", пошто не захтева интервенцију мужјака, иако је у неким случајевима потребна копулација.
Међутим, овај процес се може десити само код врста које су способне да се репродукују сексуално, јер захтева стварање женских гамета.
Често се називају потомци добијени партеногенезом партеноте а могу бити хаплоидне (н) или диплоидне (2н), у зависности од врсте.
На пример, у заједница од пчеле, мужјаци или трутови се добијају на овај начин. Обично су хаплоидне, пошто је њихова једина улога у заједници да оплоде матицу која носи јаја, док су раднице све диплоидне, добијене из оплођених јаја.
Узроци партеногенезе
Партеногенеза се може јавити код неких врста у зависности од еколошких ситуација, као начин повећања броја физичка лица заједнице, и суочавају се са неповољним условима, чекајући повољнији сценарио за наставак полне репродукције.
Истовремено, порекло ове способности у различитим врстама жива бића то је еволуциона мистерија. Познато је нпр бактерије из реда Рицкеттсиалес (као нпр Волбацхиа) су способни да заразе различите зглавкари нематоде и индукују партеногенезу.
Познато је да је овај репродуктивни механизам уобичајен у гмизавци, инсекти, водоземци, и неке врсте риба и птица. У сисара ретко се јавља, осим ручно индукованим вештачким техникама људски.
Врсте партеногенезе
Постоје две врсте партеногенезе, у зависности од тога да ли постоји или не процес мејоза у производњи новог појединца, односно у зависности од тога да ли има један или два ланца ДНК у њиховим хромозоми:
- Амеиотичка или диплоидна партеногенеза. Јаје се дели на митоза а не мејоза, тако да је резултујућа јединка диплоидна. Може се сматрати врстом асексуалне репродукције, а чест је код равних црва, ротифера, ракови, инсекти и водоземци.
- Мејотичка или хаплоидна партеногенеза. Јајна ћелија се дели мејозом, а да се не оплоди, тако да добијена јединка може бити хаплоидна (један ДНК ланац на хромозому) или може да поврати своје диплоидно стање, дуплирајући информације генетика наслеђена од мајке. Чест је код анелида, ротифера, пљоснатих црва, риба, водоземаца, гмизаваца и инсеката.
Примери партеногенезе
Ајкула чекићар се размножава партеногенезом када постоји недостатак мужјака.
Неки примери врста способних за партеногенезу су:
- Код пчела и мрава, као и код других инсеката хименоптера, мужјаци настају партеногенезом, а женке оплођеним јајима.
- Лисне уши и друге врсте инсеката паразити од биљке може да се репродукује партеногенезом када има у изобиљу храна, чиме се колонија увећава; иначе иду искључиво на полно размножавање, за добијање мужјака и женке.
- Такозвана "ајкула чекићар" (Спхирна мокарран) и неке друге врсте тропских риба су способне да се размножавају партеногенезом када постоји недостатак оплодних мужјака.
- Партеногенеза је веома честа код одређених врста гекона, змија и гуштера, посебно код такозваних „Комодо змајева“ (Варанус комодоенсис).