океански ровови

Објашњавамо шта су океански ровови, која бића их насељавају и како настају. Такође, најдубљи океански ровови.

Океански ров може досећи дубину од 11 километара.

Шта је океански ров?

Ин геологија и океанографија, познат је као океански ров или морски ров до дугих и уских депресија морског дна, у облику рова, који се обично формирају у близини епиконтиненталног појаса или обала острва вулкански, односно у регионима где а тектонска плоча потчињава се другом.

Океански ровови су најдубља места забележена у океан, понекад достижући 7 до 11 километара испод површине море.

У овим регионима се сунчева светлост Оскудан је, јер не може да продре у водено тело, и стога се живот веома разликује од начина на који се одвија на површини: фотосинтеза то је немогуће, па живот аутотрофне (углавном бактеријски) настаје коришћењем предности других механизама за добијање енергије, као што је хемосинтеза.

Са своје стране, животињски живот се састоји углавном од ракови и мали мекушци. Ове животиње у целини називају се фауном понора. Са своје стране, присутне су амбисалне рибе метаболизма посебно спора и тела прилагођена грабежљивац ефикасан користећи најмањи могући напор: огромна уста, биолуминисцентни елементи за привлачење плена, на пример.

Додатно, притисци у океанским рововима су огромни, с обзиром на масу Вода то је горе, и температуре задржавају се око 4°Ц, тако да ово није најпријатније место на планети.

Како се формирају океански ровови?

Ров се формира када једна тектонска плоча потоне испод друге.

Дуго времена порекло океанских ровова било је потпуна мистерија, а научници су били изненађени када су их нашли тако близу обале, а не у самом центру океана. Разлог за то је тектоника плоча, јер се ове врсте дубоких депресија на морском дну формирају у регионима где се сусрећу две тектонске плоче и формирају зону субдукције.

То значи да је тектонска плоча (она са највећом густина) урања испод другог, формирајући тако удубљење које се пуни водом. Ови региони су веома сеизмички активни, а њихова вулкани а вулкански отвори ослобађају материју и енергију коју бактерије користе за хемосинтезу.

Који су најдубљи океански ровови на свету?

Маријански ров је дугачак 2.550 км.

Океански ровови присутни су у свим светским океанима, а посебно у Пацифику, вероватно због њихове огромне тектонске активности. Најдубљи ровови на планети су следећи:

  • Маријански ров или Цхалленгер Тренцх. Налази се у западном делу Тихог океана, 200 км од Маријанских острва, одакле му и потиче име. У облику полумесеца, дугачак око 2.550 км и широк 69 км, то је најдубљи познати ров, који понире чак 11.034 метра испод површине мора.
  • Тонга Тренцх. Налази се на северозападу Новог Зеланда, у јужном Тихом океану, има максималну дубину од око 10.822 метра испод површине мора и налази се тик уз ров Кермадек.
  • Јапан Тренцх. Смештен у Тихом океану, источно од острва Јапана, протеже се између два друга важна гроба: гробнице Курила и Изу-Огасаваре. Достиже дубине до 10.554 метара испод површине мора.
  • Камчатка или Курилски ров. Такође се налази у северозападном Тихом океану, источно од Курилских острва која припадају Русији и полуострва Камчатка. Протеже се на 2.900 км и бележи дубине до 10.542 метра испод површине.
  • Минданао или Филипински ров. Налази се у Тихом океану, источно од филипинских острва, има дужину од приближно 1.600 км и ширину од 30 км, као и дубину од 10.540 метара испод површине мора.
  • Кермадец фосса. Смештен у Тихом океану, поред аустралијске обале, протеже се на више од хиљаду километара источно од планинског ланца Кермадек, одакле му и потиче име. Достиже дубине до 10.047 метара испод површине мора.
  • Пуерто Рицо Тренцх. Као што му име говори, налази се у Атлантском океану, служећи као граница са Карипским морем. Протеже се на 1.500 км кроз Мале Антиле и најдубље је подручје у Атлантику, са 9.200 метара испод нивоа мора.
  • Бугенвил или ров Нове Британије. Смештен источно од острва Нова Гвинеја и Соломонових острва, у Тихом океану, око 1500 км од Аустралије, његово име одаје почаст француском морнару Лују Антоану де Бугенвилу (1729-1811). Достиже дубину од 9140 метара испод површине мора.
  • Јужни сендвич ров или метеорски ров. Смештен у јужном Атлантском океану, око 100 км источно од Јужних Сендвич острва, представља границу региона са Шкотским морем. Дуг је 965 километара и има највећу забележену дубину од 8.428 метара испод површине.
  • Атацама или ров Перу-Чиле. Смештен поред обала Чилеа и Перуа, у југоисточном Тихом океану, означава место сусрета Наске и јужноамеричких тектонских плоча. Има максималну дубину од 8.081 метар испод површине мора.
!-- GDPR -->